Havana na prekretnici

Odluka kubanskih vlasti da dozvoli formiranje i rad privatnih preduzeća sa ne više od 100 zaposlenih koincidirala je sa masovnim protestima građana zbog teške ekonomske situacije. Predsednik države Dias-Kanel objasnio je da je reč o nastavku odlučnog ažuriranja ekonomskog modela, ali je vlada istakla da neće ići predaleko u razvoju privatnog preduzetništva.

Kubanske vlasti su u februaru ove godine odlučile da privuku privatno poslovanje u državnu ekonomiju, otvarajući većinu industrija za male preduzetnike i samozaposlene. Oko 600.000 od 11,33 miliona stanovnika Kube bavi se privatnim preduzetništvom, koje je ukinuto nakon socijalističke revolucije 1959. godine.

Sredinom jula na Kubi su prvi put od revolucije izbili masovni antivladini protesti. Tokom protesta, stotine demonstranata je privedeno, a najmanje jedna osoba je ubijena. Havana je optužila SAD da pokušavaju da izazovu nemire, prenosi Deutsche Welle.

“Sve je ovo hladna kalkulacija iz udžbenika o nekonvencionalnom ratovanju. Medijski terorizam prema Kubi finansiran je iz Vašingtona i političke mašinerije sa Floride“, rekao je Dias-Kanel na velikom provladinom skupu koji je 17. jula održan u Havani. Dias-Kanel je prozvao i društvene mreže ističući kako one podstiču i glorifikuju „gnev, mržnju i uništenje“. Skupu se pridružio i bivši kubanski predsednik, Raul Kastro (90).

Američka administracija uvela je nove sankcije kubanskoj policiji zbog suzbijanja nemira, a predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) zapretio je dodatnim kaznenim merama, ako se komunistički režim ne bude odgovorio na zahteve demonstranata za sveobuhvatnim promenama, preneo je France24.

Ekonomija Kube oslabila je za 11 odsto u 2020. godini zbog kombinacije 60 godina dugih američkih sankcija i uticaja pandemije Covid-19 na dolaske stranih turista, jednog od glavnih izvora prihoda, koji iznosi oko tri milijarde dolara godišnje ili nešto više od 10 odsto BDP. Prema podacima iz februara ove godine, prihod od turizma opao je za 95,5 odsto ove godine, prenosi Havana Times. Stanovništvo Kube suočilo se sa nedostatkom robe široke potrošnje, uključujući hranu, benzin i medicinsku opremu. Istovremeno, cene hrane su porasle na svetskom tržištu.

Meksiko je poslao dva broda jednokratne pomoći za Kubance krajem jula, a u njima su stigli mleko, brašno, konzerve tune, ulje, benzin, kao i zaštitne maske i rezervoari kiseonika. Samo nekoliko meseci ranije, Kuba je isticana kao uspešan primer borbe protiv pandemije, sa samo 424 preminula od zaraze Covid-19 (sada ih je više od 3.600). Osim sopstvenih vakcina, od kojih je najperspektivnija “Suverenitet2“, Kuba sama proizvodi respiratore i CT skenere, u državnoj fabrici BioCubaFarma.

Kubanska vlada ubrzala je ove godine reforme za modernizaciju ekonomije u pokušaju da zaustavi najtežu ekonomsku krizu u poslednjih 30 godina. U januaru je započeta velika monetarna reforma, čiji je cilj eliminisanje sistema paralelnog prometa i vezivanje kubanskog pezosa za jedinstven kurs. Na Kubi postoje dva pezosa – nacionalni i konvertibilni za strance.

Privreda Kube je planska, a vlada je vlasnik i upravljač velike većine industrija, dok je od 2000. godine zaposlenost u javnom sektoru oko 76 odsto. Privatna svojina je odobrena zakonom iz 2019. godine, ali više kao teorijska nego praktična mogućnost. Samozapošljavanje je dozvoljeno i ono je zaživelo u praksi. Glavne industrije na Kubi su proizvodnja šećera i duvana, građevinskog materijala, čelika, poljoprivrednih mašina i farmaceutskih proizvoda.