Bušatlija: Mađarska je jedini izlaz za NIS

Mađarski Mol bi mogao da upravlja Naftnom industrijom Srbije (NIS), sa čime bi se verovatno saglasili i Amerikanci i Rusi. Međutim, to ne može da se ostvari samo na osnovu našeg „bratstva“ sa Mađarima, nego isključivo na političkom i profesionalnom nivou. Ne postoji niko na svetu ko može sve to sam da uradi, jer je potreban timski rad, ocenio je za Biznis.rs stručnjak za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija.

„Amerikanci nisu limitirali Mađare. Ostavili su im mogućnost da trguju ruskom naftom i gasom. Verujem da bi i Rusija i Amerika prihvatile da Mol upravlja NIS-om, a da se ne menja vlasnička struktura Naftne industrije Srbije. To bi se moglo izvesti, ali bez profesionalaca je teško i misliti o tome“, navodi Bušatlija povodom dogovora Budimpešte i Vašingtona o izuzeću Mađarske od zabrane kupovine ruske nafte i gasa.

Predsednik SAD Donald Tramp odobrio je u petak Mađarskoj jednogodišnje izuzeće od američkih sankcija za kupovinu ruske nafte i gasa, potvrdila je u petak Bela kuća, nakon što se mađarski premijer Viktor Orban sastao sa Trampom u Vašingtonu. Mesecima unazad Tramp je oštro kritikovao evropske zemlje što i dalje kupuju ruske energente, tvrdeći da time „pune Putinovu ratnu kasu“ i produžavaju rat u Ukrajini, koji on pokušava da okonča, prenosi CNN.

Za Orbana ovaj ustupak predstavlja ogromno olakšanje, jer izuzima Mađarsku od teškog ekonomskog šoka koji su pretile da izazovu američke sankcije na dve ruske naftne kompanije, Lukoil i Rosneft. Pre uvođenja sankcija Orban je navodno upozorio Trampa da bi prekid ruskih energenata „bacio mađarsku privredu na kolena“.

Izuzeće za Mađarsku, međutim, izazvalo je sumnje u doslednost američke politike sankcija. Analitičari upozoravaju da bi popuštanje saveznicima moglo ohrabriti druge zemlje da pokušaju da zaobiđu američke mere, čime bi se umanjio njihov efekat i oslabila ekonomska strategija pritiska na Moskvu.

„Izuzeće Mađarske ne bi trebalo da bude iznenađenje za nekoga ko prati i zna situaciju između Rusije i Amerike. Tramp ima politički pristup na bazi svojih iskustava bogatog čoveka, a ne političara. Kaubojski pristupa svemu i uspeo je da se u početku zavadi sa celim svetom. Kada je uspostavio relativno dobre odnose sa Putinom, koji je došao na teritoriju SAD da bi razgovarali o Ukrajini, Evropa je to u izvesnoj meri pokvarila svojim antiruskim stavom“, rekao je Bušatlija.

Prema rečima našeg sagovornika, Putin je zategao odnose i otkazao dolazak na samit u Budimpešti, jer Rusiji još ne odgovara završetak rata na sadašnoj liniji fronta, budući da nije zauzela celokupnu teritoriju koju je već pripojila Rusiji. Tramp je reagovao na to uvođenjem sankcija ruskim naftnim kompanijama.

„Tramp ima odnos prema Mađarskoj koji odgovara i Rusima, jer su ekonomski interesi Rusije i Mađarske u energetici značajni. Moglo je da se očekuje da će početi smirivanje odnosa Amerike i Rusije i najjednostavnije je bilo da Mađarska nastavi da dobavlja naftu i gas iz Rusije. To je omogućilo Trampu da odlaganjem zabrane za Mađarsku poboljša odnose sa Rusijom, planirajući verovatno da se u nekom trenutku ipak nađe sa Putinom u Mađarskoj, a Rusija će za to vreme zauzeti pomenute teritorije u Ukrajini“, istakao je Bušatlija.

U analizi objavljenoj pre sastanka u Vašingtonu, Atlantski savet upozorio je da Bela kuća mora „realno sagledati činjenicu da je upravo Orban, uprkos Trampovoj naklonosti prema njemu, glavni kočničar akcija koje SAD zahtevaju od Evrope“. Američki analitičari ocenjuju da Orban gaji nadu da bi Tramp mogao da se sastane sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Budimpešti, ideja o kojoj se govorilo prošlog meseca. Tramp je u petak potvrdio da njegov tim „razmatra tu mogućnost“.

Sa takvom ocenom složio se i Bušatlija, navodeći da će se Moskva i Vašington dogovoriti, pre ili kasnije. On ističe da je Mađarska verovatno jedini izlaz za NIS koji se našao pod američkim sankcijama 9. oktobra, zbog većinskog ruskog vlasništva (51 procenat) u kompaniji, ali da Srbija nije blagovremeno reagovala u iznalaženju održivog rešenja.

„Od kraja prošle godine mi se odnosimo prema stavovima Amerike kao da ih ne uzimamo za ozbiljno. Nekoliko puta smo imali odlaganje sankcija NIS-u na po mesec dana, a mi smo svaki put čekali 28. dan roka da pošaljemo dopis Amerikancima i da tražimo produženje. Mogli smo još u januaru da ih pitamo da li bi bili zadovoljni ako bi sami odredili firmu koja bi upravljala kompanijom NIS, bez preuzimanja vlasništva. Mi to nismo uradili, nego smo čekali da se nešto desi. Jedini izlaz je da pronađemo način koji će zadovoljiti i Amerikance i Ruse, a taj izlaz je Mađarska“, zaključio je Bušatlija.