Energetska otpornost postaje strateški prioritet

Srdan Srdanović je direktor sektora Smart Infrastructure u kompaniji Siemens Srbija, odgovoran za projekte i rezultate u Srbiji i zemljama regiona. Njegovo angažovanje u kompaniji Siemens počelo je 2006. godine i uvek je bilo vezano za  elektroenergetske sisteme. Najpre na poziciji menadžera za projekte i prodaju u okviru portfolija za prenos i distribuciju energije, kasnije je imenovan za rukovodioca sektora za poslovne jedinice niskog i srednjeg napona i pametne mreže, da bi nakon toga vodio diviziju za upravljanje energijom.

Od 2019. godine nalazi se na čelu biznisa Smart Infrastructure koji obezbeđuje rešenja i tehnologije za poboljšanje efikasnosti, održivosti i otpornosti infrastrukturnih sistema u različitim industrijama.

Njegov portfolio obuhvata širok spektar proizvoda i usluga koji pomažu u rešavanju izazova urbanizacije, klimatskih promena i sve veće potražnje za energijom i infrastrukturnim uslugama, sa fokusom na obnovljive izvore energije.

Pitali smo Srdana Srdanovića šta je, po njegovom mišljenju, obeležilo 2025. godinu?

Događaj godine

– Sankcije američkog OFAC-a Naftnoj industriji Srbije skrenule su pažnju na važnost usklađenosti, upravljanja rizicima i otpornosti u energetskom sektoru. Ovaj potez je uticao na tokove snabdevanja, odnose sa partnerima i tržišna očekivanja, i podsetio koliko je energetska bezbednost usko povezana sa geopolitičkim kretanjima.

Ličnost godine

– Donald Tramp je, bez obzira na pojedinačna politička stanovišta, bio centralna figura globalne javne scene. Njegov uticaj na međunarodne odnose, tržišna očekivanja (izdvojio bih posebno tarifnu politiku i sankcije) i medijski diskurs bio je izuzetno vidljiv i dominantan, što je 2025. godinu učinilo dinamičnom u političko-ekonomskom smislu.

Najbolji poslovni potez godine

– Ulaganje u tehnološke inovacije – posebno u data centre i veštačku inteligenciju – pokazalo se najracionalnijim pravcem rasta. Veštačka inteligencija (AI) je nova tehnološka revolucija jer omogućava skok u produktivnosti, personalizaciji usluga i automatizaciji procesa – od industrije i energetike do zdravstva i javnih usluga. Rekordna ulaganja u data centre prate ovaj talas inovacija, dok međunarodne analize procenjuju da će globalna potrošnja električne energije u data centrima do 2030. više nego da se udvostruči. Zato su strateški prioriteti jasno definisani: odgovorna upotreba podataka, pouzdana i održiva energija, kao i razvoj veština.

Ovaj pristup obezbeđuje da koristi od AI budu maksimalne, a rizici – od bezbednosti do troškova energije – pod kontrolom. Takvi projekti unapređuju operativnu efikasnost, sigurnost i skalabilnost, otvaraju nove izvore prihoda i dugoročno jačaju konkurentnost.

Promašaj godine

– Nedovoljno investiranje u izvore energije i kapacitete za skladištenje, naročito u OIE kao ključne pokretače zelene tranzicije, stvorilo je strukturni zaostatak. Posledica su veća volatilnost, viši troškovi i manja predvidljivost snabdevanja, što je negativno uticalo na planiranje i investicione odluke u više industrija.

Očekivanja u 2026. godini

– Zbog rastućih izazova u snabdevanju energentima očekuje se oprez investitora i usporavanje investicionog ciklusa. Fokus će verovatno biti na projektima koji podižu energetsku efikasnost, diversifikaciji izvora, dugoročnim PPA ugovorima i rešenjima za skladištenje, kako bi se smanjili rizici i očuvala stabilnost poslovanja. Iz moje perspektive energetska otpornost je strateški prioritet.