Kriza u Venecueli nema uticaja na tržište nafte u Srbiji

Ne izgleda kao da će Venecuela imati značajan uticaj na svetsko tržište nafte, čak i ako američke rafinerije ulože novac u tamošnju proizvodnju i podignu je na tri miliona barela dnevno – to će se dogoditi za četiri do sedam godina. Za to vreme svetska potražnja bi trebalo da poraste za pet do sedam miliona barela, rekao je za Biznis.rs profesor Fakulteta bezbednosti i stručnjak za energetiku Petar Stanojević, dodajući da ova kriza nema nikakav uticaj na tržište nafte u Srbiji.

„Veoma teško može da se proceni uticaj događanja u Venecueli na cene nafte, ali u principu ne bi trebalo da bude veliki jer praktično postoji jedan jedini kupac – to je Kina, koja kupuje 80 procenata nafte iz Venecuele. Kina će verovatno da se snađe, da kupi na drugoj strani. Venecuela proizvodi manje od jedan odsto svetske nafte i OPEC lako može da nadoknadi te količine, ako bude trebalo“, naveo je Stanojević.

Cene nafte snažno su porasle u četvrtak, za više od tri odsto, nakon dva uzastopna dana pada, i dostigle najviši nivo u poslednje dve sedmice, dok su investitori procenjivali dešavanja u Venecueli i strahovali od mogućih poremećaja u snabdevanju iz Rusije, Iraka i Irana. Cena Brent nafte dostigla je u petak 62,40 dolara za barel, dok se američkom WTI naftom trgovalo po ceni od 58,20 dolara za barel.

Međutim, strane ambasade u Venecueli počele su da organizuju posete za sledeću nedelju u kojima će učestvovati i predstavnici američkih i evropskih naftnih kompanija, navode izvori agencije Reuters, nakon što je Vašington najavio naftni posao vredan dve milijarde dolara i isporuku američke robe toj južnoameričkoj zemlji.

Prema rečima Petra Stanojevića, Amerikanci će da uzmu naftu iz Venecuele, što verovatno znači da će istovremeno SAD prestati da kupuju od nekih drugih, na primer od Saudijske Arabije, jer im je ovo mnogo jeftinija i isplativija varijanta.

„Nafta će relativno malo da ih košta, a američke rafinerije su prilagođene za preradu nafte iz Venecuele. Logistički je lakše da se dopremi 0,8 ili 0,9 miliona barela na dan, to je manje od jedan odsto svetske trgovine naftom, ističe naš sagovornik.

Na rast cena dodatno utiču i tenzije oko drugih velikih proizvođača. Tanker koji je plovio ka Rusiji pogođen je dronom u Crnom moru i morao je da zatraži pomoć turske obalske straže.

U Vašingtonu se istovremeno priprema zakon o novim sankcijama protiv zemalja koje posluju sa Rusijom, drugim najvećim svetskim proizvođačem nafte.

U međuvremenu su SAD zaplenile dva tankera povezana sa Venecuelom u Atlantskom okeanu, od kojih je jedan plovio pod ruskom zastavom, u sklopu agresivne politike predsednika Donalda Trampa da preuzme kontrolu nad tokovima nafte u Južnoj Americi. Američki Senat usvojio je u četvrtak meru koja onemogućava Trampa da pokrene vojnu intervenciju na Venecuelu.

„Najava Trampa da će oboriti cenu američke nafte ispod 50 dolara za barel je jedno, ali s druge strane su američki naftaši kojima se ne isplati da rade ispod 60 dolara. Većina proizvodnje u Americi je iz škriljaca. Rusima i Saudijcima se takođe ne isplati da nafta bude ispod 60 dolara. Postoji OPEC+ koji može da reguliše cene prilagođavanjem sopstvene proizvodnje“, ocenio je Stanojević.

Ministar energetike SAD Kris Rajt rekao je da postoji prostor da i SAD i Kina imaju ulogu u Venecueli, ali da Vašington neće dozvoliti Pekingu da stekne dominantnu kontrolu. On očekuje da će Chevron brzo proširiti poslovanje u Venecueli, uz interesovanje i drugih američkih naftnih giganata poput kompanija ConocoPhillips i Exxon.

Trampova administracija pozvala je i čelnike trgovačkih kuća Vitol i Trafigura u Belu kuću na razgovore o plasmanu venecuelanske nafte, dok je indijska kompanija Reliance Industries poručila da bi razmotrila kupovinu te nafte ako bude dozvoljena prodaja kupcima izvan SAD.