Prihod veći od 22 milijarde dinara za osam proizvođača industrijskih gasova u Srbiji

Delatnost proizvodnje industrijskih gasova u Srbiji beleži stabilan rast prihoda i profita poslednjih godina, uz istovremeno jačanje značaja ovih proizvoda u gotovo svim granama privrede i u zdravstvu. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ukupna dobit sektora dostigla je u 2024. godini čak 4,22 milijarde dinara, što je znatan skok u odnosu na 2023, kada je ona iznosila 3,13 milijarde, i gotovo dvostruko više u odnosu na 2022, kada je dobit bila 2,35 milijardi dinara.

Rast se beleži i u prihodima. Tokom 2024. ukupni prihodi industrije dostigli su 22,01 milijardu dinara, dok su 2023. iznosili 21,51 milijardu, a 2022. godine 16,15 milijardi dinara.

Industrijski gasovi čine posebnu grupu hemijskih proizvoda koji se koriste u širokom spektru delatnosti. Najzastupljeniji su kiseonik, azot, ugljen-dioksid, vodonik, argon, helijum i različite specijalne mešavine.

Kiseonik je nezamenljiv u medicini, naročito u terapiji i respiratornim aparatima, ali i u metalurgiji – za sečenje i zavarivanje metala. Azot se koristi kao inertni gas u hemijskoj i prehrambenoj industriji, posebno za konzervaciju hrane. Ugljen-dioksid je neophodan u industriji pića (gaziranje), ali i u protivpožarnim sistemima i hemijskim procesima.

Vodonik dobija sve veći značaj – koristi se u rafinerijama, hemijskoj industriji i kao energent budućnosti kroz gorivne ćelije. Argon je ključan u zavarivanju i proizvodnji čelika, dok je helijum nezamenljiv u medicinskoj dijagnostici (MRI aparati), elektronici i istraživačkim projektima.

Inženjer Ivan Lukić iz firme ILU Term kaže da proizvodnja industrijskih gasova zahteva velika ulaganja.

“Potrebna su specijalizovana postrojenja, poput instalacija za separaciju vazduha, elektrolizu ili reforming gasa. Ova postrojenja zahtevaju stalno održavanje, visoke standarde bezbednosti i dugoročna ulaganja”, pojašnjava Lukić.

Distribucija i skladištenje gasova nose dodatne izazove – transportne cisterne, rezervoari i cilindri moraju da ispunjavaju stroge međunarodne standarde (ISO, EN, GMP).

Lukić kaže da je logistika posebno važna, jer se gasovi isporučuju preko gasovoda, cisterni, boca i tečnih rezervoara, a u velikim industrijskim kompleksima sve češće se grade takozvana on-site postrojenja, gde se fabrike grade direktno kod potrošača (na primer rafinerije ili čeličane).

“Kako se globalna privreda okreće održivosti, tako i industrija gasova sve više ulaže u inovacije. Poseban fokus stavljen je na zelenu proizvodnju vodonika kroz elektrolizu vode korišćenjem obnovljivih izvora energije”, navodi naš sagovornik.

On dodaje da su značajna ulaganja i u reciklažu ugljen-dioksida, koji se sve češće koristi u industriji hrane i pića, ali i u projektima smanjenja emisija štetnih gasova.

Pandemija koronavirusa pokazala je koliko su medicinski gasovi, a posebno kiseonik, od vitalnog značaja. Upravo tada su mnogi proizvođači industrijskih gasova preusmerili deo kapaciteta kako bi obezbedili dovoljno resursa zdravstvenim ustanovama. Jedan od njih je i kompanija Messer iz Beograda, koja je imala ključnu ulogu u snabdevanju Kliničkog centra Srbije, bolnica u Nišu, Zemunu i na Karaburmi.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje industrijskih gasova u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
MESSER TEHNOGAS AD BEOGRAD	16.303.660.000	3.855.707.000
LINDE GAS SRBIJA AD BEČEJ	1.174.514.000	320.233.000
KRYOGAS DOO BEOGRAD	3.109.211.000	202.323.000
WELDGAS DOO	405.553.000	22.078.000
TEHNIČKI GASOVI DOO NIŠ	52.821.000	1.235.000
GILE GAS DOO GILjE, MIJATOVAC	124.412.000	1.114.000
SAMOSTALNA TRGOVINSKA RADNJA PRETAKANJE, PRIMARNA PRERADA GAS-KOMERC ŠOKLOVAČKI MILAN PREDUZETNIK ZRENJANIN	29.802.000	488.000,00
ILIJA ĐURKOVIĆ DOO BEZDAN, KANALSKA OBALA BB	30.012.000	88.000,00
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Na domaćem tržištu registrovano je 13 kompanija koje se bave proizvodnjom industrijskih gasova, ali je samo njih osam 2024. godinu završilo sa pozitivnim rezultatom, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Na prvom mestu liste najprofitabilnijih preduzeća prema poslovnom rezultatu je već pomenuti Messer Tehnogas, koji je ostvario dobit od 3,85 milijardi dinara, što čini najveći deo ukupne dobiti celog sektora. Ova kompanija poseduje i najveći pogon za proizvodnju kiseonika na Zapadnom Balkanu, smešten u Smederevu.

Kompanija Messer posluje u Srbiji od 1997. godine, kada je za 72,5 miliona nemačkih maraka preuzela Tehnogas. Danas je deo globalne Messer grupe koja je prisutna u Evropi, Aziji i Americi.

Drugo mesto liste najvećih dobitaša u okviru delatnosti proizvodnje industrijskih gasova zauzima Linde Gas Srbija iz Bečeja. Ova firma je 2024. ostvarila dobit od 320 miliona dinara. Kompanija je u vlasništvu Linde GmbH sa udelom od 87,26 odsto, dok kompanija NIS poseduje 12,44 odsto kapitala.

Na trećem mestu liste nalazi se beogradski KryoGas, sa dobiti od 202 miliona dinara u 2024. godini. Osim proizvodnje tehničkih i specijalnih gasova, ova firma upravlja i mrežom pumpi za CNG i TNG, a deo prihoda ostvaruje i kroz inženjerske usluge.