Snabdevanje kerozinom u Srbiji uobičajeno, rezerve dovoljne za 51 dan

Snabdevanje avionskim gorivom u Srbiji je uobičajeno i za sada nema naznaka da će se to promeniti, a u rafineriji u Pančevu u aprilu je pojačana proizvodnja kerozina što bi trebalo da osigura nastavak urednih isporuka goriva na aerodromima u Srbiji. Dakle, sve ide po planu, pa kašnjenja i odlaganja letova zbog eventualne nestašice kerozina nije bilo, potvrdili su u sredu za Biznis.rs u Naftnoj industriji Srbije.

Istog dana ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u gostovanju na RTS-u da Srbija raspolaže rezervama kerozina za 51 dan, kao i da su naše rezerve najveće u regionu i da imamo više svih vrsta goriva „nego što imaju zemlje Evropske unije“.

Ovo bi trebalo da je dobra vest pred letnju sezonu putovanja, koja bi širom sveta mogla da bude problematičnija nego što se očekivalo. Pored viših cena avionskih karata i dodatnih troškova izazvanih ratom u Iranu, aviokompanije u Evropi i Aziji sada se suočavaju i sa mogućom nestašicom avionskog goriva, što povećava rizik od otkazivanja letova i smanjenja broja linija.

Problem je posebno ozbiljan za Evropu i Aziju, jer veliki deo svetskog avionskog goriva prolazi kroz Ormuski moreuz, koji je uglavnom zatvoren zbog rata na Bliskom istoku. Više od petine svetskih pomorskih isporuka avionskog goriva prolazilo je tim putem, a najveći deo završavao je u Evropi.

Mnoge azijske zemlje proizvode gorivo od sirove nafte iz Bliskog istoka, pa poremećaji dodatno komplikuju situaciju.

International Air Transport Association (IATA) upozorava da neke azijske države već ograničavaju izvoz avionskog goriva, što dodatno podiže globalne cene. Poseban problem imaju finansijski slabije aviokompanije. Niskobudžetni prevoznik Spirit Airlines već je dva puta bankrotirao u poslednjih godinu i po dana i upozorio da bi rast cena goriva mogao potpuno da ugrozi planove za oporavak kompanije, prenosi CNN.

Analitičari upozoravaju da bi deo jeftinih avio-kompanija mogao da nestane sa tržišta, što bi dodatno smanjilo broj jeftinih karata i podiglo cene širom industrije. Veliki prevoznici već smanjuju broj letova i fokusiraju se samo na najprofitabilnije rute, što znači manje dostupnih mesta i skuplje karte za putnike.

Iako SAD trenutno ne preti direktna nestašica goriva, globalni poremećaji već podižu troškove američkim avio-prevoznicima. Zbog toga kompanije ukidaju jeftinije karte i manje profitabilne letove, što će verovatno dovesti do dodatnog rasta cena putovanja tokom leta.

Čak i ako bi SAD i Iran odmah postigli dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, posledice po letnju sezonu već su praktično neizbežne, jer avio-kompanije planiraju redove letenja i formiraju cene mesecima unapred. Tako je, na primer, United Airlines već smanjio planirani broj letova za oko pet procenata u narednih šest meseci.

Analitičari procenjuju da bi normalizacija tržišta mogla da potraje najmanje do jula, a možda i duže. Problem je što je potrebno vreme da se obnovi proizvodnja i transport nafte i avionskog goriva.

Gorivo je drugi najveći trošak avio-industrije, odmah iza plata zaposlenih. Velike američke kompanije poput Delta Air Lines, American Airlines, United Airlines i Southwest Airlines zajedno su prošle godine trošile oko 100 miliona dolara dnevno samo na gorivo.

Od početka rata troškovi su drastično porasli. Delta procenjuje da bi ove godine mogla da potroši dodatne dve milijarde dolara na gorivo, dok je United Airlines upozorio da bi njihov dodatni račun mogao da dostigne čak 11 milijardi dolara ako se situacija ne popravi.

Posledice se već vide i kod cena karata američkih avio-prevoznika. Karte za popularne destinacije u poslednjem trenutku naglo su poskupele – letovi iz SAD ka Karibima skuplji su za 74, dok su letovi za Havaje poskupeli više od 20 procenata.