Šta bi za Srbiju značilo usvajanje novog prostornog plana?

U toku je izrada trećeg Prostornog plana Srbije za period od 2025. do 2035. godine. Prostorni plan Srbije iz 2019. godine, koji je prošao javnu raspravu i uvid javnosti, nije usvojen jer su se u međuvremenu menjali zakoni.

Zato se kreće u izradu novog plana, koji bi, kako najavljuju u resornom ministarstvu, trebalo da bude usvojen do kraja ove godine.

Kada bude usvojen, svaki grad i opština tačno će znati gde može da se gradi put, bolnica, park ili industrijska zona, koji regioni su pogodni za poljoprivrednu, a koji za hemijsku proizvodnju, piše RTS.

“Prostorni plan Srbije mora stvoriti bolje mesto za život svih nas, a onda je posle naša obaveza da svojoj deci ostavimo zemlju zdravih pašnjaka, čistih šuma, čiste vode, čistog vazduha i naravno da udarimo temelje jednoj snažnoj ekonomiji”, kaže arhitekta Branka Bošnjak.

Prostorni plan Srbije je krovni dokument prostornog planiranja, koji utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj zemlje, odnosno od rudarstva do turizma.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević kaže da, što se tiče osnovnih strateških pravaca razvoja – oni se odnose i na razvoj infrastrukture, razmeštaj industrije, mreže puteva, vodotokova, dalekovoda, iz svih oblasti.

“Veliki prostor se posvećuje i zaštiti životne sredine i prirodnih dobara i zaštiti kulturnih nepokretnih dobara, unapređenju i turizma ali takođe i planiranju. Demografski podaci su takođe jako bitni. Svi drugi planovi nižeg reda moraju biti usklađeni sa prostornim planom, tu jeste i najveći značaj njegovog donošenja”, napomenula je Sofronijević.

U Kruševcu, koji ima 101 naseljeno mesto, završili su Studiju procene uticaja na životnu sredinu, neophodnu za Prostorni plan.

“Mi smo obradili kroz ovaj dokument 70 naseljenih mesta, koje smo prikazali u 42 uređene osnove. Takođe, kroz područje našeg prostornog plana prolaze tri plana područja posebne namene, jedan od njih infrastrukturni koridor auto-puta E-761 ili Moravskog koridora, Tako da smo i te dokumente morali da uskladimo i da implementiramo”, rekao je Miloš Jović, direktor JP za urbanizam i projektovanje.

Donošenje tog plana najvažniji je korak u uvođenju reda u građevini i urbanizmu, kažu nadležni u Kragujevcu.

“Kada je planiranje seoskog područja u pitanju, onda je prostorni plan grada svakako krucijalni dokument s obzirom da on stvara planski osnov za direktno sprovođenje odnosno za dobijanje dozvole za izgradnju na seoskom području, a to do sada nismo radili”, kaže Ivan Radulović, glavni urbanista grada Kragujevca.

U resornom ministarstvu apeluju na lokalne samouprave da na vreme izrade prostorne planove i organizuju javne rasprave i uvide, kako bi posao bio završen u planiranom roku i Srbija konačno dobila Prostorni plan.