Šta donosi promena pravne forme javnih preduzeća?

Sedam javnih preduzeća u čijim rukama se nalaze mnogi prirodni i infrastrukturni resursi poput najvažnijih puteva, šuma, voda, nacionalnih parkova i skijališta, menjaju pravnu formu i iz javnog preduzeća prelaze u društva sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.), odlučila je Vlada Srbije.

Svih sedam odluka objavljeno je u Agenciji za privredne registre i svih sedam imaju jednake navode o pravnim posledicama promene. Reč je o sledećim preduzećima: Srbijašume, Srbijavode, Putevi Srbije, Službeni glasnik, Skijališta Srbije, Nacionalni park Fruška gora i Nacionalni park Đerdap. U svih sedam odluka kao jedini, stoprocentni vlasnik d.o.o. upisuje se – Republika Srbija.

Ove promene su u skladu sa Zakonom o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je stupio na snagu u septembru 2023. godine, a čija je primena počela godinu dana kasnije.

Promena pravne forme sedam velikih javnih preduzeća u Srbiji otvara prostor za profesionalizaciju upravljanja, veću odgovornost menadžmenta, ali i potencijalne političke i tržišne izazove. Cilj ove reforme je da se unapredi transparentnost i omogući efikasnije poslovanje državnih firmi koje imaju ključnu ulogu u infrastrukturi, energetici i javnim uslugama.

Za razliku od javnih preduzeća, koja su posebna pravna forma predviđena za organizacije u državnom vlasništvu koje obavljaju delatnosti od opšteg interesa i imaju poseban režim upravljanja i podložnost političkom uticaju, novi oblik (d.o.o.) donosi jasnijiu vlasničku strukturu – država ostaje vlasnik, ali kao „član društva“. Takođe, društvom sa ograničenom odgovornošću se upravlja po Zakonu o privrednim društvima, a ne više po Zakonu o javnim preduzećima.

Kako je Biznis.rs već pisao u septembru prošle godine, kada je stupio na snagu Zakon o upravljanju privrednim društvima u državnom vlasništvu, Vlada Srbije usvojila je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima u vlasništvu Republike Srbije za 2024. i 2025. godinu.

U tom dokumentu se, između ostalog, predviđa da će do kraja 2025. godine u svim takvim preduzećima biti uspostavljeno „efikasno i održivo“ upravljanje, kao i da će do poslednjeg kvartala tekuće godine broj javnih preduzeća „koja nisu korporativizovana“ biti – nula.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije (IRI) i ekonomista Nenad Jevtović rekao je tom prilikom da sama promena pravne forme javnih preduzeća neće uticati na suštinu njihovog poslovanja, jer vlasnik i dalje ostaje država.

„Međutim, država je apstraktan pojam, a preduzeća u državnom vlasništvu su konkretna stvar koja vrlo brzo iz apstrakcije prelazi u realnost kada ta preduzeća zbog lošeg poslovanja koštaju građane od nekoliko miliona do čak milijardu evra. Zato je potrebno objasniti da kada kažemo država u pravnom smislu to znači da je vlasnik Republika Srbija, u upravljačkom smislu menadžment bira Vlada Srbije, a u suštinskom smislu direktora i celokupan menadžment biraju političari čije su stranke formirale Vladu„, ističe Jevtović.

Imajući u vidu da menadžment biraju političari, naš sagovornik je naglasio da ni to samo po sebi nije loše, nemoralno ili van svetske prakse, ali da je problem u tome što ne postoje izgrađeni mehanizmi koji bi kontrolisali da li taj menadžment radi u cilju maksimizacije profita i kvaliteta usluga za građane.

Ako se ova reforma izvede pažljivo i bez političkog uticaja, mogli bismo da dobijemo zdraviji sistem upravljanja javnim resursima. Međutim, postoji i rizik da promena bude iskorišćena kao priprema terena za prodaju nacionalne infrastrukture.

“Promena pravne forme sedam javnih preduzeća u status društva sa ograničenom odgovornošću sama po sebi ne znači ništa, ali je pitanje šta stoji iza toga jer se tako mogu praviti razne alternative. Bojim se da je najvažniji razlog za to prodaja ovih preduzeća”, kaže u razgovoru za Biznis.rs ekonomista i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević.

On podseća da je naša država već prodala mnogo toga, od poljoprivrednog zemljišta do građevina i banaka.

„Ostajemo bez imovine, zadužujemo se i taj novac trošimo. Dug raste, a mi idemo ka nekom završetku ovakvog koncepta ekonomije”, ističe naš sagovornik i dodaje da su javna preduzeća kao takva u svetu neobična i za strance nepoznata, pa je ovakva promena jednostavna i logičnija.

Milan Kovačević smatra da bi najvažniji razlog za promenu pravne forme javnih preduzeća u d.o.o. mogla biti želja da se još ponešto proda – „da bi ova vlast imala novca za dalje preživljavanje i povećanje plata, kao što i zaduživanjem postiže“. Zaključuje da je glavni cilj da se narod zbuni.

“Više ne treba upotrebljavati reč privatizacija, niti strana ulaganja. Treba govoriti o suštini, koja je kod svih tih termina sakrivena. Ako damo jedno državno preduzeće – prodali smo deo suvereniteta države. Znači, nije reč o privatizaciji, nego o prodaji” navodi Kovačević.

Čime upravljaju ova preduzeća?

Pomenutih sedam preduzeća zajedno imaju 6.213 zaposlenih i osnovni kapital od 232,8 milijardi dinara, dok su 2024. godini skupa prihodovala čak 665,4 miliona evra.

Prema zvaničnim informacijama, Srbijašume gazduju na 892.707 hektara državnih šuma i šumskog zemljišta. Preduzeće obavlja stručno-savetodavne poslove na 1.221.265 hektara šuma sopstvenika – fizičkih lica, upravlja sa 56 zaštićenih područja na 418.185 hektara i gazduje sa 27 lovišta ukupne površine 272.070 hektara. Preduzeće upravlja ribarskim i zaštićenim područjima „Beograd“, „Dunav“ i „Mlava“.

Putevi Srbije bave se upravljanjem, održavanjem i zaštitom državnih puteva prvog i drugog reda, što uključuje izgradnju, rekonstrukciju, kontrolu i naplatu putarine. Ukupna dužina mreže državnih puteva prvog i drugog reda u Srbiji iznosi 16.568 kilometara, a na njima je evidentirano 3.549 mostova.

Skijališta Srbije upravljaju skijalištima na Kopaoniku, Zlatiboru, Staroj planini i Brezovici. Nacionalni park Đerdap najveći je u Srbiji i prostire se na površini od 63.786 hektara duž 100 kilometara desne obale Dunava, od Golupca do Kartaša kod Kladova, dok područje aktivne zaštite Nacionalnog parka Fruška gora obuhvata 25.525 hektara.

Delatnost Javnog vodoprivrednog preduzeća Srbijavode od opšteg interesa utvrđena je Zakonom o vodama i pre svega se odnosi na uređenje vodotoka i zaštitu od štetnog dejstva voda. Ovo preduzeće zaduženo je za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, upravljanje regulacionim i zaštitnim vodnim objektima u javnoj svojini i održavanje vodotoka, kao i za uređenje i korišćenje voda, ali i zaštitu od zagađivanja.

Službeni glasnik je javno preduzeće Republike Srbije čija je osnovna delatnost objavljivanje zakona, uredbi i drugih propisa i akata državnih organa, kao i njihovih izmena i dopuna. Osnovan je 1931. godine.