Veštačka inteligencija menja poslovne modele, ali kompanije u Srbiji tek na početku primene

Veštačka inteligencija više nije samo tehnološki trend, već sve više postaje ključna infrastruktura koja menja način na koji kompanije posluju, razvijaju proizvode i donose odluke. Ipak, iako interesovanje za primenu AI-ja ubrzano raste, većina kompanija u Srbiji i dalje se nalazi u ranoj fazi implementacije.

To je bila jedna od centralnih poruka panela posvećenog uticaju veštačke inteligencije na kompanije, investitore i generaciju Z, održanog poslednjeg dana 33. Kopaonik Biznis Foruma, na kome su učestvovali predstavnici tehnoloških kompanija, startapova i akademske zajednice.

Panelisti su ukazali da je razvoj generativne veštačke inteligencije u poslednjih nekoliko godina doneo dramatične promene – od jednostavnih čet-botova do infrastrukture koja sve više zamenjuje klasične softverske sisteme i menja poslovne modele kompanija.

Jedna od ključnih promena, kako je istaknuto na panelu, jeste prelazak sa prodaje softverskih alata na prodaju konkretnih rezultata. Umesto da kompanijama nude platforme ili alate koje treba da koriste, sve veći broj tehnoloških rešenja zasniva se na tome da korisnicima isporuči gotov rezultat – bilo da je reč o optimizaciji procesa, analizi podataka ili automatizaciji poslovnih zadataka.

Kao ilustraciju ove transformacije Jovana Đapa iz kompanije ZeroNorth navela je primer pomorske industrije.

„Nekada su kapetani brodova sami planirali rute na osnovu fizičkih mapa i meteoroloških podataka, dok danas sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji analiziraju ogromne količine informacija i predlažu optimalne rute koje donose najbolje komercijalne rezultate i smanjuju emisiju štetnih gasova“, istakla je Đapa.

Kompanije tek u ranoj fazi primene AI-ja

Istraživanje sprovedeno među 80 kompanija u Srbiji pokazuje da interesovanje za veštačku inteligenciju postoji, ali da je njena primena još uvek ograničena. Oko 30 odsto kompanija već koristi određene AI alate ili agente, najčešće u sektorima bankarstva i osiguranja. Međutim, čak 40 odsto firmi nalazi se u ranoj fazi implementacije, dok je samo devet odsto uspelo da integriše veštačku inteligenciju u svoje ključne poslovne procese, predstavila je rezultate ankete Jelisaveta Lazarević, profesor na FEFA fakultetu.

AI se trenutno najčešće koristi u oblastima kao što su ljudski resursi, IT, marketing, prodaja i korisnička podrška, pre svega za unapređenje komunikacije, istraživanje tržišta i povećanje operativne efikasnosti.

„Glavni motiv za uvođenje veštačke inteligencije je povećanje produktivnosti – što je navelo oko polovine kompanija obuhvaćenih istraživanjem – dok 38 odsto firmi očekuje da AI pomogne u automatizaciji poslova i smanjenju troškova rada. Ipak, uprkos velikim očekivanjima konkretni finansijski efekti za sada su ograničeni: samo oko deset odsto kompanija navodi da primena AI-ja već ima merljiv uticaj na rast prihoda ili profitne marže“, navela je Lazarević.

Kao najveće prepreke u primeni veštačke inteligencije kompanije navode upravljanje podacima i izazove u oblasti sajber-bezbednosti.

Generacija Z već koristi AI svakodnevno

Za razliku od kompanija, generacija Z mnogo brže usvaja nove tehnologije. Prema istraživanju predstavljenom na panelu, čak 66 odsto pripadnika ove generacije u Srbiji koristi AI alate svakodnevno na poslu, najčešće za istraživanje, učenje i konsultacije.

Mladi zaposleni navode da im veštačka inteligencija pomaže da budu produktivniji i da lakše dođu do informacija, ali i da im ostavlja više slobodnog vremena, što pozitivno utiče na ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Zanimljivo je da, uprkos velikoj upotrebi AI-ja, većina pripadnika generacije Z i dalje više veruje savetima menadžera ili profesora nego odgovorima koje dobijaju od veštačke inteligencije. Istovremeno, istraživanje pokazuje i određeni jaz između menadžmenta i zaposlenih: dok kompanije smatraju da podstiču eksperimentisanje sa AI-jem, samo oko 20 odsto mladih zaposlenih deli takav utisak.

Panelisti su ukazali i na promene u načinu na koji nove generacije preduzetnika grade kompanije. Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji danas je moguće razvijati proizvode sa znatno manjim timovima nego ranije.

Zadaci za koje su nekada bili potrebni veliki timovi programera danas se mogu realizovati uz nekoliko stručnjaka i AI alate, što omogućava brže lansiranje proizvoda i veću agilnost startapova. Istovremeno, konkurencija je sve veća, jer se tehnološka rešenja danas mnogo lakše kopiraju. Zbog toga se kompanije sve više fokusiraju na dizajn proizvoda, korisničko iskustvo i kontinuirano unapređenje rešenja kao glavne izvore konkurentske prednosti.

Iako se veštačka inteligencija najčešće povezuje sa tehnološkim sektorom, panelisti su istakli da ona može imati veliki uticaj i na tradicionalne industrije.

Kao primer naveden je sektor poljoprivrede, a Sava Pavlović, koosnivač i generalni direktor (CEO) Farmit-a, istakao je da AI može značajno unaprediti analizu podataka, optimizaciju proizvodnje i komunikaciju sa potrošačima.

Za generaciju Z to predstavlja priliku da uđe i u sektore koji ranije nisu bili atraktivni za tehnološke preduzetnike, ali koji sada mogu da dožive transformaciju zahvaljujući digitalnim alatima.

Zaključak diskusije bio je da veštačka inteligencija predstavlja jednu od najvažnijih tehnoloških promena današnjice. Ipak, njen puni potencijal biće ostvaren tek kada kompanije razviju jasne strategije primene, unaprede upravljanje podacima i uključe zaposlene na svim nivoima organizacije u proces digitalne transformacije.