Zapadnom Balkanu neophodna brža modernizacija logističkih tokova – ili gubi potencijal

Četvrta regionalna konferencija „Puls logistike u regionu 2025“, održana danas u Beogradu, pokazala je da je logistika postala tema od strateškog značaja – ne samo za privredu Zapadnog Balkana, već i za globalne tokove robe i kapitala.

U organizaciji Konfindustrije Srbija, Privredne komore Srbije, Slovenačkog poslovnog kluba, Predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Srbiji i Helenskog privrednog udruženja, ovaj skup okupio je diplomate, kompanije i regionalne eksperte koji su otvoreno analizirali gde se region danas nalazi, ali i šta ga čeka u eri velikih geopolitičkih pomeranja.

Konferenciju su otvorili predstavnici PKS i ambasador Italije u Srbiji Luka Gori (Luca Gori), uz poruku da je vreme u kojem živimo presudno za preispitivanje načina na koji prevozimo robu, organizujemo lance snabdevanja i upravljamo logističkim tokovima koji određuju konkurentnost celih ekonomija.

Direktor Sektora PKS za internacionalizaciju Mihailo Vesović prisetio se početaka ove inicijative tokom pandemije. Upravo tada, rekao je, svet je prvi put jasno video koliko je logistika ranjiva – ali i koliko je ključna.

“Transport i logistika postale su kritična infrastruktura modernog biznisa. Ne govorimo više o delatnosti koja prati industriju. Danas logistika određuje cenu proizvoda, brzinu njihovog izlaska na tržište i, na kraju, otpornost ekonomija na krize”, naveo je Vesović.

Kao snažan primer naveo je Amazon – kompaniju koju većina percipira kao e-commerce giganta, dok je ona suštinski logistički kolos.

“Prednost Amazona nije u prodaji, već u brzini isporuke. To je srž njihove moći“, rekao je Vesović, dodajući da će budućnost ovog sektora biti određena autonomnim sistemima, digitalizacijom i veštačkom inteligencijom.

Predsednica Slovenačkog poslovnog kluba Danijela Fišakov rekla je da su globalni lanci snabdevanja suočeni sa najvećom transformacijom u poslednjih nekoliko decenija.

“Pritisci zelene tranzicije, digitalni standardi i geopolitičke tenzije stvaraju potrebu za otpornim i pametnim logističkim sistemima. Logistika je danas temelj konkurentnosti. To je resurs od kojeg zavise investicije, privreda i životni standard. Zato region mora da nastupa kao jedinstven prostor – povezan, digitalizovan i održiv” navela je ona.

Slovenija, kao zemlja koja već godinama ulaže u modernizaciju luka, železnice i logističke platforme, vidi prostor za zajednički nastup Zapadnog Balkana kao jednog logističkog tržišta umesto niza zatvorenih sistema.

IMEC koridor

Centralna tema uvodnog panela bio je IMEC – Indijsko-srednjoistočno-evropski koridor. Direktor Transportne zajednice Matej Zakonjšek i predsednik Foruma jadransko-jonskih komora Joze Tomaš govorili su o tome kako bi Indija mogla da se poveže sa Evropom preko UAE, Luke Džeda, Saudijske Arabije, Jordana i Izraela.

“To je ogromna prilika, ali i ogroman izazov. Kada roba već stigne u Evropu – gde ulazi? Severni Jadran, Grčka ili severnoevropske luke? Izbor ulazne tačke menja kompletne tokove robe unutar EU, pa čak i geopolitičku ravnotežu. Luka Pirej, severnojadranske luke poput Kopra, Trsta i Rijeke, pa i klasične rute ka Roterdamu i Hamburgu – sve se one nadmeću za buduću stratešku poziciju”, istakao je Tomaš.

“Zašto brodovi već ne koriste Jadran i Egej? Razlog je jednostavan – infrastruktura ne prati ambicije”, naveo je Zakonjšek.

Panelisti su zatim otvorili ključno pitanje: ako je ruta preko Jadrana i Egeja logičnija i kraća, zašto se već ne koristi u punom kapacitetu?

Predsednik Foruma jadransko-jonskih komora Joze Tomaš objasnio je da se to dešava pre svega zbog nedostatka moderne infrastrukture.

“Modernih železnica nema dovoljno, granični prelazi su spori, a administrativne prepreke ogromne. Zato brodovi biraju sever Evrope – jer tamo postoji predvidljivost. U današnjem svetu logističke kompanije ne biraju „najkraći put“, već najpouzdaniji. To je upravo ono što regionu nedostaje”, ocenio je Tomaš.

Panelisti su se složili da Zapadni Balkan može biti deo IMEC koridora, ali samo pod jednim uslovom – da završi posao kod kuće. To znači da je neophodno modernizovati železnicu od luka do unutrašnjosti, ubrzati granične procedure, digitalizovati logističke tokove, pojednostaviti administraciju, kao i izgraditi stabilne međunarodne standarde.

“Ako želimo da Srbija, Hrvatska, Slovenija, Grčka i ostali budu deo novih globalnih ideja, onda moramo odmah da stvorimo uslove za brze, efikasne i moderne tokove robe. U suprotnom, velike međunarodne inicijative proći će pored regiona, a Jadran i balkanske rute ostaće neiskorišćen potencijal”, zaključili su panelisti.

Portal Biznis.rs je jedan od medijskih partnera konferencije „Puls logistike u regionu 2025“.