Isplati li se da preduzetnik pređe u poljoprivrednike

Tek tokom pandemije većina ljudi koji žive u gradovima počeli su da shvataju koliko im nedostaje veza sa prirodom i koliko je ljudima koji žive na selu lakše da preguraju bilo kakvu krizu, jer sami proizvode hranu. Zainteresovanost za registracijom poljoprivrednih gazdinstava je porasla s obizirom da mnogi žele da se presele iz grada u selo.

Da bi se registrovalo poljoprivredno gazdinstvo potrebno je obratiti se Sekretarijatu za poljoprivredu opštine u kojoj se živi.

Po Pravilniku o upisu u registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, poljoprivredno gazdinstvo se registruje u Upravi za Trezor na teritoriji opštine na kojoj prebiva nosilac poljoprivrednog gazdinstva (sedište – ukoliko je u pitanju pravno lice ili preduzetnik).

U Registar se upisuje poljoprivredno gazdinstvo sa najmanje 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Republike Srbije, a može se upisati i poljoprivredno gazdinstvo sa manje od 0,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno, drugo zemljište ili građevinska celina na kojima se obavlja stočarska, vinogradarska ili povrtarska proizvodnja, ili obavljaju drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, kao što su uzgoj ribe, gajenje pečuraka, puževa, pčela i dr. prerada poljoprivrednih proizvoda ili druge aktivnosti kao što su seoski turizam ili stari zanati.

Sve osobe koje su u radnom odnosu, kao i penzioneri mogu postati nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Poljoprivredno gazdinstvo upisuje se u Registar kao korisnik zemljišta na osnovu:

• Prava svojine

• Rešenja – izvoda o raspodeli komasacione mase

• Ugovora o zakupu ili ugovora o ustupanju zemljišta na korišćenje pod uslovom da ti ugovori nisu zaključeni sa pravnim licem, osim ako je zakupodavac ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, odnosno crkva i verska zajednica, s tim da rok važenja tih ugovora ne može da istekne pre 31. oktobra u godini na koju se odnosi upis ili obnova registracije u Registru

• Prava korišćenja poljoprivrednog zemljišta u društvenoj svojini stečenoj teretnim pravnim poslom

Uz uredno popunjene obrasce (dobijaju se u Upravi za Trezor), podnosi se sledeća dokumentacija:

• Lična karta nosioca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva (fotokopija i original na uvid)

• Izvod iz katastra nepokretnosti (prepis lista nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje se prijavljuju (original ili overena fotokopija), bez obzira na osnov korišćenja (na osnovu prava svojine, na osnovu korišćenja društvene svojine po izvršenom popisu i evidenciji imovine privrednog subjekta, na osnovu prava zakupa zemljišta i na osnovu davanja zemljišta na korišćenje

• Dokaz o otvorenom namenskom računu kod banke, na koji se usmeravaju sredstva ostvarena po osnovu kredita, premija, regresa i subvencija (ugovor o otvaranju računa, potvrda banke ili fotokopija čekovne kartice)

Upis u RPG je besplatan i dobrovoljan. Prilikom prve registracije, poljoprivrednik se izjašnjava da li je njegovo poljoprivredno gazdinstvo komercijalno ili nekomercijalno porodično poljoprivredno gazdinstvo.

Ako se odlučite da registrujete poljoprivredno gazdinstvo, troškovi mogu varirati u zavisnosti od toga koliko zemljišta imate, kog je kvaliteta, šta ćete uzgajati.

Početni troškovi za jedan hektar su:

1. Jedan hektar zemlje u Srbiji košta od 15.000 do 20.000 evra (kvalitetne zemlje)

2. Da bi se zasadilo voće (jabuke, kajsije ili slično) potrebno je još oko 20.000 evra

3.Izgradnja protivgradne mreže je takođe oko 20.000 evra

„To je početno ulaganje, ako želite da vam se isplati trebalo bi da se odlučite za na primer voće koje je najisplativije“ kaže član Nacionalnog tima za preporod sela, Branislav Gulan.

Naš sagovornik navodi da voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.

Koje su voćke najisplativije za gajenje u Srbiji

Po uvođenju savremenih tehnologija izdvajaju se: borovnica, jabuka, trešnja i jagoda, gde se možemo porediti sa najrazvijenijim voćarskim regijama sveta, ali i po prinosu koji ostvarujemo po hektaru.

„U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto. Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara. Takođe, u 2018. godini među 12 izvoznih proizvoda nalaze se četiri voćne vrste, malina, jabuka, višnja i breskva“, objašnjava Gulan.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju sledeće voćne vrste: borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja. Perspektivu imaju i: višnja, pogotovu krupnoplodne sorte, kajsija, leska, orah i kruška, ali i druge voćne vrste kao što su šljiva, kupina i breskva.

Borovnica je trenutno najisplativija biljna kultura u Srbiji. Po jednom hektaru  računajući zemljište i prateću mehanizaciju sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je uložiti oko 60.000 evra. U pojedinim godinama država je vraćala oko 50 odsto uloženog. Investicija se vraća u tri berbe. Troškovi po kilogramu su oko dva evra.

„Po hektaru može da se ostvari i do 18 tona, a cena borovnice u poslednje tri godine kod vrhunskih proizvođača je bila u proseku oko 5,5 evra. Kod proizvođača borovnice sa lošijom tehnologijom ostvaruje se prinos 9-10 tona sa prosečnom cenom od 3,5 evra. Investicija se vraća u petoj godini, ako se ne računaju podsticaji države. Podizanje jednog  hektara borovnice sa protivgradnom mrežom i fertirigacijom iznosi oko 44.630 evra“, kaže Branislav Gulan.

Jabuka je druga voćna vrsta po ostvarenom profitu po hektaru u Srbiji. To je voćna vrsta kod koje je najviše urađeno na uvođenju savremenih tehnologija, podloga i sorti.

„Jabuka je jako zahtevna što se tiče tehnologije, ali je visoko akumulativna i zahteva veoma mnogo ljudskog rada – oko 750 do 800 časova po hektaru. Ako tome dodamo i klasiranje jabuke gde za 200 tona treba 1.500 časova, onda je jasno koliko radne snage angažuje jabuka. Za podizanje zasada jabuke sa protivgradnim mrežama i fertirigacijom potrebno je izdvojiti od 40.000 do 45.000 evra, što zavisi od broja sadnica po hektaru“, naglašava Gulan.

Ako želite da uzgajate jagode investicija po hektaru iznosi oko 15.000 evra, od subvencija Republike Srbije i AP Vojvodine vraća se oko 50 odsto. Berba traje dve godine. Zarada iznosi 7.000-12.000 evra po godini, zavisno od sezone. 2020. godina je bila rekordna po prinosu i prosečnoj ceni.

„Za zasnivanje zasada malinama sa protivgradnom mrežom potrebno je izdvojiti oko 30.382 evra po hektaru. Sa prinosom od 12 tona po hektaru i sa prosečnom cenom od 1,6 evra investicija se otplaćuje u četvrtoj godini, ako se ne računaju podsticaji države“, navodi član Nacionalnog tima za preporod sela.

Za sve ove voćne vrste važno je da su posađene u odgovarajućim agroekološkim uslovima kako bi otklonili štete od niskih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva.