Izrada web shopa isplativija od otvaranja nove radnje

Ekspanzija elektronske trgovine tokom poslednjih godina, naročito sa pandemijom korona virusa, naterala je vlasnike biznisa da ozbiljno razmišljaju o otvaranju online prodavnica. Predstavljanje i prodaja proizvoda na internetu donosi brojne prednosti, a najvažnije se odnose na brisanje svih ograničenja vezanih za lokaciju poslovanja.

Prilikom kreiranja online shopa trebalo bi voditi računa o detaljima koji se prilagođavaju od biznisa do biznisa, pa se izrada sajtova za prodaju razlikuje od običnih web prezentacija.

„Web prodavnica ima sve elemente kao i drugi sajtovi, sa dodatkom koji zapravo služi za komunikaciju između korisnika i prodavca, a to je deo gde se nalaze proizvodi. Njime je omogućen pregled artikala, fotografija, ostavljanje komentara i ocena, kako bi kupci mogli da vide recenziju. Tu je i proces narudžbine, odnosno popunjavanje podataka. Oni prodavci koji imaju veće budžete uvrstiće i opciju elektronskog plaćanja iz komfora doma kupaca. Na običnom sajtu to nije opcija, jer najčešće služi za prezentaciju proizvoda. Moguće je pregledati proizvode, ali je za samu kupovinu neophodno otići u prodavnicu“, objašnjava za Biznis.rs e-commerce ekspert kompanije Butterfly IT solutions Marko Petković.

Ekonomska isplativost web shopa

Stručnjaci koji su specijalizovani za izradu prodajnih platformi na internetu kažu da bi ih trebalo posmatrati kao novo prodajno mesto. Mogu se uporediti sa potrebom frizera da otvori novi salon u drugom delu grada. Predstavljaju jeftiniju opciju koju od kupca dele samo nekoliko klikova.

„Ulaganje u web shop se neminovno isplati, jer je ono dosta manje u poređenju sa klasičnom prodavnicom. Vlasnik je oslobođen plaćanja kirije i brojnih računa. Postoje troškovi izrade prezentacije koji se mogu uporediti sa izdatkom polugodišnje kirije, zavisno od lokacije na kojoj se radnja nalazi. Posle toga trebalo bi računati na stručnu podršku i troškove održavanja. Oni su svakako manji u poređenju sa angažovanjem radnika. Prodavnica koja se bavi prodajom vodovodnog materijala ima pet do šest radnika bez kojih ne može da funkcioniše, dok, na primer, online prodavnicu koja ima mnogo narudžbina može održavati jedan čovek sa pola radnog vremena“, objašnjava Petković.

Kada je reč o cenama izrade online prodavnice, trebalo bi napomenuti da je raspon ogroman u zavisnosti od potreba kupaca, njihovih želja i tehničkih mogućnosti koje pojedina rešenja donose.

„Uvek bi trebalo postaviti pitanje klijentu da li treba ubaciti neki plug-in, kao što je recimo WooComerce na WordPressu kao jednu od jeftinijih varijanti. Može se razvijati ozbiljna ‘custom’ prodavnica od nekog CMS programa, što može biti veoma skupa varijanta. Pojedini klijenti odlučuju se za Shopify koji je u poslednje vreme dosta napredovao, pogotovo početkom pandemije. Taj trend se pojavio u SAD i preliva se na Evropu. Shopify se izdvojio od ostalih platformi pre svega zato što je lak za korišćenje, a istovremeno je pristupačna opcija. Osnovna ponuda podrazumeva da se shop namesti sa svim funkcionalnostima – odabir, narudžbina i plaćanje pouzećem. Integracijom plaćanja karticama stvari se usložnjavaju, a tu je odluka klijenta o tome da li će samostalno voditi prodavnicu ili uz pomoć stručnjaka. Dosta klijenata želi da to uradi tako što krenu od najeftinijeg rešenja. Još uvek su u Srbiji dosta skeptični prema web prodavnicama, ali kad biznis počne da se razvija, vraćaju se i traže nove usluge“, navodi Petković.

Koliko košta izrada web shopa?

Nezahvalno je govoriti o cenama izrade web prodavnice, a naš sagovornik navodi da je teško uraditi kvalitetan posao za manje od 1.000 evra. Reč je o minimalnoj ceni. Prilikom sklapanja dogovora trebalo bi različito tretirati klijente iz Srbije i one iz razvijenijih zemalja poput SAD.

„Na cenu utiče i priroda posla kojom se klijent bavi, odnosno usluge koju pruža. Postoje već gotova rešenja u smislu tema koje se mogu instalirati što skraćuju proces programiranja, pa je 1.000 evra neka minimalna cena koja se može ponuditi. Nekad smanjimo na 900. Dosta ljudi prihvati tu osnovnu cenu kako bi krenuli da rade, a konačnu odluku donose posle nekoliko meseci poslovanja. Maksimalna cena ne postoji, ali su pojedini web shopovi u Srbiji rađeni i za nekoliko stotina hiljada evra. Reč je o firmama koje su ozbiljni igrači i žele da prodavnice budu povezane sa njihovim magacinima. Sve se vodi kao jedan veliki sveobuhvatni IT sistem u kojem se kupovina iz prodavnice i web shopa praktično ne razlikuje. Ova rešenja su ubedljivo najskuplja“, kaže Petković.

Kurirske službe su važna karika u lancu poslovanja

Dostava robe jedan je od glavnih preduslova za uspešno funkcionisanje web šopa. Najveći broj online prodavnica koje posluju u Srbiji ima poslovnu saradnju sa kurirskim službama koje donose naručene proizvode na adrese korisnika. Postoji nekoliko bitnih parametara prema kojima dostavljači robe naplaćuju svoje usluge.

„Kurirske službe prema važećim cenovnicima uzimaju od 350 dinara, pa naviše. U principu trošak dostave ne zavisi toliko od mesta gde se roba šalje, jer dostavljači imaju svoju mrežu. Cena najčešće zavisi od mase pošiljke. Veći igrači sklapaju ekskluzivne ugovore pri čemu kurirske službe dolaze na dnevnoj bazi i skupljaju sve porudžbine. One se potom razvoze po celoj Srbiji. Vlasnici web shopova dobijaju malo veći popust koji se kreće od 30 do 40 odsto. Jako je važna sinergija web shopa i kurirskih službi, jer su kupci nekada nestrpljivi. Teško je osloboditi se navike odlaska u radnju i kupovine proizvoda koji se odmah nosi kući. Kupac sa veb šopa želi da proizvod ima što pre. Nestrpljenje raste kako isporuka kasni i javlja se pritisak na kurirsku službu, odnosno prodavca“, navodi Petković.

Banke žele svoje parče kolača

Sistem naplate potraživanja, odnosno plaćanja robe koja se prodaje putem web šopa ima ogromnu ulogu u efikasnom funkcionisanju platforme i zadovoljstvu kupaca, odnosno prodavaca. U čitav proces razvoja uključile su se banke koje svojim proizvodima pokušavaju da poslovanje učine efikasnim, ali i ostvare dodatne prihode.

„Srbija još uvek kasni u odnosu na Ameriku i Evropu, jer sve što je popularno na Zapadu kod nas stiže sa zakašnjenjem. Bankari su shvatili da se dobar deo finansijskog kolača kreće u e-commerce i razvili svoje veštine. Pojedine banke nude svoju verziju online prodavnice koja uključuje besplatnu integraciju sa njihovim platnim sistemom. Okrenuti su ka tome da se više koristi njihov servis za plaćanje nego web shop, a provizije idu fiksno po narudžbini, od jednog evra do evra i po. Jedna narudžbina od 100 dolara koštaće dolar i sa provizijom od oko 2,5 procenata. To je prosek koji se uzima u svetu i taj trend polako dolazi i kod nas“, zaključuje Petković.