Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Srbija je prošle godine ostvarila rekordan izvoz meda, sada proizvođačima na raspolaganju i različite vrste subvencija

Kako pčelari mogu do boljeg prinosa i većih prihoda

AgrobiznisAnalizaBiznisU fokusu

16.4.2021 14:02 Autor: Marija Jovanović 4

Kako pčelari mogu do boljeg prinosa i većih prihoda Kako pčelari mogu do boljeg prinosa i većih prihoda
U Srbiji se godišnje u proseku proizvede od 6.000 do 9.000 tona meda. Prošlogodišnja sezona bila je loša, cene meda su skočile, pa su... Kako pčelari mogu do boljeg prinosa i većih prihoda

U Srbiji se godišnje u proseku proizvede od 6.000 do 9.000 tona meda. Prošlogodišnja sezona bila je loša, cene meda su skočile, pa su pčelari prodali sve zalihe koje su imali, što je doprinelo da naša zemlja ostvari rekordan izvoz, po dobroj ceni.

Najveću tržišnu cenu ima bagremov med, dok sa drugim vrstama meda pčelari ne mogu da opstanu jer su cene niske, dok je konkurencija iz siromašnih zemalja velika jer one izvoze znatno jeftiniji med.

“Prošle godine Srbija je ukupno izvezla 2.701 tonu meda, po prosečnoj izvoznoj ceni od 4,85 evra. Međutim, 2020. je bila i prva godina sa većim uvozom meda. Obično smo imali simboličan uvoz, prošle godine je on iznosio nekih 611 tona, a prosečna uvozna cena bila je 2,46 evra, što znači da je uvozna cena duplo manja od izvozne. Ipak, svi znamo kakav je kvalitet meda po toj ceni” kaže za Biznis.rs predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Ulaganja se kreću od 20 do 40 evra po košnici

Za proizvodnju meda neophodna su ne tako mala ulaganja, dok prihod zavisi od toga na koji način pčelarska gazdinstva rade i koliko su u tom domenu profesionalna.  

“Mi pčelari volimo da kažemo da je pčelarstvo skup hobi i rudarski posao. U Savezu pčelarskih organizacija, po jednom članu ima 68,5 pčelinjih društava. Samo jedno pčelinje društvo sa košnicom pristojnog kvaliteta ne može da se kupi bez 150 evra. Može se kupiti roj, pa razvijati društvo, ali to opet bude od 80 do 100 evra”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je na godišnjem nivou veoma širok raspon ulaganja.

Foto: Pixabay.com

“Sve zavisi od toga kako pčelar radi, šta mu je prioritet, koliko puta seli košnice, a selidba je jako skupa. Kada se uračunaju svi troškovi, od registracije vozila, do cene naftnih derivata, ulaganje iznosi od 20 do 40 evra po košnici. Za pčelinjake koji su stacionirani, manja su ulaganja, ali i prihodi”, objašnjava Živadinović.

Pčelarstvo dosta zavisi od vremenskih prilika, a s obzirom na mraz ove godine mnogi krajevi ostaće bez bagrema, zbog toga se ovaj savez zalaže da što više pčelara seli svoje košnice.   

“Ko ne seli košnice, a na svom terenu ima samo bagrem, on ove godine neće imati meda ni za sebe, a ni za pčele da prežive. Pčelarstvo je posao pod vedrim nebom i vrlo je podložan klimatskim uslovima. Mi imamo oko 40 odsto selećih pčelara, a cilj saveza je da dostignemo 65 procenata, tek onda ćemo imati tržišne viškove koji će biti zaista primetni i od strane države i u izvoznom bilansu”.  

Realan prihod od 20 do 60 evra

Kada je reč o prosečnom godišnjem prihodu, kako kaže Živadinović, svaki pčelar koji ostvari prihod od 20 evra po košnici treba da bude zadovoljan. Iako zvuči malo, taj prosek je dobar. Ipak, on u boljim godinama može da bude znatno veći.

“Prihod u boljim godinama lako se može izračunati. Ako uzmemo u obzir da je maksimalno ulaganje po košnici 40 evra, a realan prinos u dobroj godini 25 kilograma po košnici, cena oko četiri evra, kao što obično i jeste bagremov med, to je 100 evra, tako da pčelar u dobroj godini može da zaradi 60 evra po košnici”, objašnjava predsednik SPOS.

Foto: Unsplash.com

Jedini put za opstanak i bolji prihod pčelara on vidi u višem nivou obrade i okretanju drugim pašama, a ne samo bagremu. “Kada izvozimo med u buradima naravno da će cena biti niža. Zbog toga smo i napravili naš pogon za plasman meda, koji je u vlasništvu pčelarskog saveza. Možemo da se pohvalimo da u maju potpisujemo prvi ugovor za izvoz meda u malim pakovanjima za EU”.

Pčelari mogu da konkurišu za različite subvencije

Pčelari u Srbiji od 15. aprila mogu da podnesu zahtev za podsticaje Upravi za agrarna plaćanja, pri Ministarstvu poljoprivrede. Pravo na ovu vrstu subvencije imaju proizvođači koji imaju najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.

To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 registrovanih košnica ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj, dok oni koji imaju više od 1.000 košnica neće po automatizmu biti odbijeni, već će im se priznati subvencije za 1.000 košnica pčela. 

Foto:Pixabay.com

“Jako dugo smo se borili da se uvedu subvencije po košnici koje su počele od 2013. godne. Danas smo došli do znatno većeg broja košnica, i ne samo to, dobili smo i veće subvencije od 800 dinara po košnici, što je nekih šest miliona evra na godišnjem nivou, koliko država ulaže u ove vrste podsticaja”, navodi Živadinović.

Prema njegovim rečima, pčelare u Srbiji uskoro očekuje i druga vrsta subvencija. “Na bazi programa Svetske banke od 22. aprila biće otvoren javni konkurs za koji će moći da se prijave svi oni koji žele da postanu ozbiljniji proizvođači, kao i oni koji to jesu, ali koji žele da unaprede svoju prozvodnju. Svi oni moći će da konkurišu za jedan veliki grant, koji će 50 odsto finansirati Svetska banka, dok će 50 odsto ulaganja uložiti pčelar”, zaključuje naš sagovornik.

  • Milovan94

    16.4.2021 #1 Author

    Lepe vesti.

    Odgovori

  • Tina

    16.4.2021 #2 Author

    Proizvodnja meda zahteva i znanje i posvecenost poslu. Rezultati zavise i od vremenskih prilika pa su subvencije nekad i neophodne

    Odgovori

  • HADZI ZORAN JOVANOVIC

    17.4.2021 #3 Author

    Sve ovo oko pcelarstva su samo priče koje se ni na čemu ne utemeljavaju.Ove zime bilo veliko stradanje pčela, o tome ni reč,svake godine zbog kolimatskih promena meda je sve manje a punionica sve više, a da se ništa ne predlaže kako povećati „paše “ za pčele.??Da li je neko u opšte predložio nešto kako da se ti problemi reše ili bar posledice umanje???Da li neko od ovih stručnjaka zna šta je to facelija i koliko je medonosna ta biljka?A teško da ima zasađeno 10-20 hektara.Interesantan je i podatak o trošku pčelarenja jer trošak po košnici je fiksan trošak a trošak po kilogramu meda , je varjabilan(cena goriva, cena ambalaže, struje i td)pa tek sabiranjem ta dva troška dobije se trošak u pčelarenju.Podsticaje za pčelare ne daje samo Ministarstvo već i Pokrajinska vlada a i svaki grad i Opština pa treba, bez dodvoravanja, i to istaći.Niko se ne pita kadaće zaživeti Nacionalni pčelarski program , koji prema obećanju prema EU(obavezujući dokument)trebao da se usvoji još pre dve godine.Kada se on usvoji mnoge stvari u pčelarstvu biće mnogo bolje i regularnije.Nekome to ne odgovara i ne da ne gura usvajanje tog programa(sve zemlje EU ga imaju) već ga opstuira(ako u opšte i zna šta je taj dokument.Dok je tako biće sve manje pčela a verovatno i pčelara(više troška nego prihoda) a ona neznam čtaće da rade punionice.Srećna Vam pčelarska godina.

    Odgovori

  • Goran

    18.4.2021 #4 Author

    Nemamo ni približno košnica kao što se priča. Niko ne prijavljuje gubitke jer tako gubi i pravo na subvencije po košnici. Brojke su lažne i svi se prave ludi.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...