Kanal Istanbul u koji veruju Kinezi

Ideja o prokopavanju kanala u Istanbulu, koji bi spojio Mramorno i Crno more, stara je vekovima, ali Turci od nje nikada nisu konačno odustali. Uprkos političkom negodovanju i protivljenju grupa civilnog društva, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rešen je da nastavi sa kontroverznim, ili kako je sam rekao „ludim projektom“.

Mnogi, uključujući gradonačelnika Istanbula, naučnike, admirale u penziji, ambasadore i građane, kritikovali su projekat zbog negativnog uticaja na životnu sredinu, ekonomiju i bezbednost. Procenjena vrednost projekta je 15 milijardi dolara, ali će ukupni troškovi verovatno premašiti 21 milijardu dolara, prenosi Global Voices.

Erdogan tvrdi da će Kanal Istanbul doprineti turskoj ekonomiji i pomoći u smanjenju saobraćajne gužve na Bosforu. Prema rečima ministra transporta i infrastrukture Adila Karaismajloglua, prihod od kanala pokriće troškove njegove izgradnje za 12 godina upotrebe. Turska vlada ipak pokušava da obezbedi strane investitore projekta, a među potencijalnim finansijerima je i Kina.

Peking i Istanbul žele da integrišu svoje infrastrukturne projekte „Pojas i put“ i „Srednji koridor“, zvanično poznat kao „Trans-kaspijska inicijativa Istok-Zapad-Srednji koridor“. Ova inicijativa odražava želju Turske o izgradnji veza sa Kinom preko Kavkaza i centralne Azije. Projekat povezuje Kinu sa Evropom preko Turske železnicom i autoputem. Turska na Srednji koridor gleda kao na dopunu kineske inicijative „Pojas i put“, a ne kao na konkurenta.

Erdogan je rekao da „Srednji koridor leži u srcu Pojasa i puta“, kao i da će Turska nastaviti da radi sa „kineskim prijateljima“ na integraciji. Kineski predsednik Si Đinping pozvao je „dve strane da promovišu sinergiju između izgradnje“ dva pomenuta infrastrukturna projekta. Erdogan je još naveo da „Turskoj ne priliči da razmišlja o malom i da se ponaša kao mala“, a za Kinu to važi još više. Zbog toga bi ovaj projekat mogao da uspe baš sada.

Kanal bi trebalo da bude dugačak 45 kilometara, širok 750 i dubok 20 metara. Njegovom izgradnjom bi evropski deo glavnog grada Turske bio rasparčan, jer bi se istorijsko jezgro grada odvojilo kao ostrvo. Strateški položaj Istanbula je jedinstven, još od vremena kada je bio prestoni grad Vizantije, koji se nazivao Konstantinopolj. Jedini je grad u svetu koji povezuje dva kontinenta i dva mora, prirodnim kanalom Bosfor.

Konvencijom iz Montrea, potpisanom 1936. godine, trgovačkim brodovima bilo koje zemlje garantuje besplatan prolaz kroz Bosfor trgovačkim brodovima bilo koje države. Prolaz je, uz specifična ograničenja omogućen i ratnim brodovima, a Turska samo u ratnim uslovima ima pravo da zatvori prolaz brodova kroz tesnac.

Budući da kroz Bosfor prolazi tri puta više brodova nego kroz Suecki kanal, saobraćajna gužva postala je značajan problem, koji bi mogao da bude rešen izgradnjom Kanala.

Rezultati velike ankete pokazali su da 80 odsto građana Istanbula nije za izgradnju Kanala, a da je svega osam odsto podržava. S druge strane, radovi na kanalu, koji su zvanično odobreni prošle godine, posredno bi doneli posao za 1,5 miliona ljudi, dok bi više od 500.000 ljudi bilo angažovano na projektu. Više hiljada ljudi bilo bi raseljeno. Erdogan se obavezao da će koristiti nacionalni budžet, a po potrebi i vojsku, kako bi se posao završio, ali do sada nisu preduzeti značajni radovi, prenosi BigThink. Inače, predviđeno je da projekat bude finansiran iz konzorcijuma.

Petorica turskih sultana imali su želju da prokopaju pomenuti kanal, iz razloga odbrane grada, ali nije bilo objektivnih mogućnosti da ostvare taj san. Erdogan bi mogao ući u istoriju kao vladar kome je to pošlo za rukom, ali je to skopčano sa visokim rizikom.

Ne računajući ekonomske i društvene izazove, koji mogu pružiti snažan otpor Erdoganovoj nameri, pomorski naučnici tvrde da bi kanal verovatno poremetio složenu razmenu vodenih tokova između Mramornog i Crnog mora, što bi moglo da izazove nedostatak kiseonika u kanalu i stvaranje vodonik-sulfida koji smrdi na pokvarena jaja.