Klimatske promene nisu opravdanje za poplave u Nemačkoj

Katastrofalne poplave odnele su više od 190 žrtava u zapadnoj Evropi, a materijalna šteta procenjuje se na dve do tri milijarde evra samo u Nemačkoj. Neizbežno je najpre pomisliti na klimatske promene kao glavni uzrok ekstremnih padavina sa fatalnim ishodom, ali u ovom slučaju, po svemu sudeći, razloga je više.

Prema oceni magazina Time, leto 2021. godine pokazuje da u eri klimatskih promena nigde nije sigurno. U junu je selo u zapadnoj Kanadi bilo najtoplije mesto na Zemlji, pre nego što ga je progutao šumski požar. U Severnoj Irskoj izmerena je najviša temperatura ikada, a zapadnu Evropu pogodile su razorne poplave.

„Klimatske promene nisu opravdanje. Ovde je reč o izostanku preventive. Koeficijent inženjerskog perfekcionizma u Nemačkoj je na najvišem nivou, a ipak se pokazalo da to nije dovoljno. Sada će Nemci morati da se bave resetovanjem upravljanja prostorom u slivovima i šumskim kompleksima“, rekao je za Biznis.rs dr Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta sa katedre za bujice i eroziju u Beogradu.

Prema Ristićevim rečima, poplave su se javile na bujičnim slivovima površine od nekoliko desetina do stotina kilometara kvadratnih koji su urbanizovani i na kojima je uništena šumska vegetacija. Ogromna količina materijala iz hidrografske mreže prepunila je uređena korita i sjurila se u naseljena mesta, rušeći sve pred sobom.

„Intenzivne padavine (200 litara po metru kvadratnom u kratkom vremenskom periodu) dovele su do potpunog prezasićenja zemljišta vodom. Faktori otpora (oticanju vode) svedeni su na minimum. Kameno-blatna bujica velike kinetičke energije sjurila se u naseljena mesta. Ljudi su se podavili u kućama i u automobilima“, naveo je Ristić.

Povećanje srednje godišnje temperature vazduha i dugi sušni periodi stvaraju u atmosferi intenzivnu dinamiku koja pogoduje formiranju oblaka kumulonimbusa, kao što je bio slučaj u Srbiji 2014. godine. Ristić navodi da je od tada puno urađeno na rekonstrukciji i izgradnji novih regulacija, ali da to nije dovoljno.

Potrebno je povećati broj bujičnih pregrada, restaurirati degradirane i erodirane površine u slivovima, pošumiti gole površine, zatrpati jaruge, terasirati padine, zasaditi ilofilterske pojaseve koji usporavaju oticaj i zaustavljaju materija, a koncept civilne zaštite je neophodno ojačati, smatra naš sagovornik.

„Svaka opština treba da izradi upotrebljive operativne planove za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda (bujični tokovi), a svaka lokalna samouprava treba da izradi planove za proglašenje erozionih područja. Pored toga, krajnje je vreme da vlada Srbije odobri sredstva za izradu strateške dokumentacije“, istakao je Ristić.

Kako prenosi Deutsche Welle, u Nemačkoj se postavljaju pitanja da li je toliko života izgubljeno, jer je zakazao sistem za rano upozoravanje i zašto ljudi nisu evakuisani. Glavna meta kritika je ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer (Horst Seehofer), čiju ostavku traže neke opozicione partije. Na udaru je i Savezni zavod za zaštitu stanovništva i pomoć u katastrofama. Stanovnici ugroženih područja veruju da će vodu i struju dobiti pred Božič.