KORONA JE PROMENILA BUKVALNO SVE Stjuardesa Milena o svom poslu i izazovima tokom pandemije

Mileni Lazić je postala stjuardesa sasvim slučajno. Naime, iako nije ništa planirala, pre oko pet godina naišla je na oglas za posao, konkurs za poziciju kabinskog osoblja (cabin crew) u nacionalnoj avio-kompaniji i pomislila je “zašto da ne”. U međuvremenu, pandemija korona virusa je sve promenila.

„U tom trenutku sam već radila, predavala sam engleski jezik preko interneta. To je bilo lepo i korisno iskustvo, ali sam znala da ne vidim sebe ceo dan pred kompjuterom u budućnosti i da bih volela nešto dinamičnije. Kada se setim samog konkursa, ono što je po mom mišljenju odigralo veliku ulogu jeste činjenica da sam imala drugi posao i da sam zbog toga otišla na Open day bez ikakvog pritiska, potpuno rasterećena“, priseća se naša sagovornica.

Prošla je sve “krugove selekcije” i kada je došla do finalnog intervjua, tek tada ju je zaista stigla pomisao „Šta ako zapravo dobijem ovaj posao?“

„Bilo je neočekivano, neverovatno i sve se dogodilo brzo. Ponuđen mi je ugovor i prihvatila sam ga bez velikog razmišljanja. Nakon malo više od godinu dana letenja, prijavila sam se za avio-kompanju na Bliskom istoku, jer sam tad već poželela da zaista vidim svet – i ceo proces je prošao potpuno isto! Sećam se da sam zamalo zakasnila na Open day jer mi je let iz Amsterdama koji sam radila tog dana malo kasnio, pa sam se preslvačila u kolima. Čim sam im objasnila da stižem direktno sa leta, rekli su mi da sam prošla dalje i da dođem sledeći dan, za naredni proces selekcije koji je trajao od ujutro do uveče. Za manje od mesec dana sam dobila poziv i nakon toga sam se preselila na Bliski istok, gde živim skoro četiri godine“, ispričala nam je Milena.

Kada su u pitaju prednosti ovog posla, ona kaže da osim onih očiglednih i dobro znanih, kao što su obilazak sveta i jeftinije stand-by karte za putovanja, velika je prednost razvijanje ličnosti.

„Ovaj posao je bez premca jedno od najbitnijih iskustava u mom životu. Mislim da ne postoji niko koga letenje nije promenilo. To je posao uz koji sam otkrila svoje najveće vrline: empatiju, toleranciju, strpljenje, ljubav prema ljudima. Upoznavanje i razumevanje različitih kultura, rad sa njima i prevazilaženje razlika, usavršavanje emocionalne i kulturne inteligencije, odgovornost za sebe i druge, poštovanje pravila i sposobnost donošenja odluka, profiliranje ljudi na osnovu njihovog govora tela. Većina ovoga se ne uči na našim treninzima, ali ja uvek biram da usavršavam svoje istančane veštine (soft skills), koje su presudne ako želim da budem najbolja u ovome što radim“, naglasila je Lazić.

Za razliku od rešavanja problema na zemlji, gde ljudi pozovu obezbeđenje ili jednostavno izađu napolje ako se nađe osoba koja pravi problem, ona kaže da su na letu okolnosti potpuno drugačije.

„Ako se desi nepredviđena situacija, kao što je, recimo, problematičan putnik koji postane agresivan zbog preteranog konzumiranja alkohola, mi nemamo opciju da ga izbacimo iz aviona tokom leta. Tako da ovde govorimo o celom jednom spektru veština i snalaženja pod pritiskom, na vrlo ograničenom prostoru. To su ujedno i mane ovog posla – često je stresno i oduzima mnogo energije, fizički i psihički“, objasnila je Milena.

Dodaje da se ponekad leti šest dana bez prestanka – prvi dan jutarnji let, sledeći već noćni, nakon toga dva vezana leta koja oduzmu ceo dan, pa se “jet lag” podrazumeva.

Zapravo, kako kaže, čak i kada ide na planirani let, ne mora da znači da će završiti na toj destinaciji.

„Jednom sam došla u operativni centar da se prijavim na let za Madrid, septembar, u koferu mi je bila lagana odeća. I onda se desila promena leta, Kanada sa slobodnim danom, a tamo – nula stepeni! Ali uvek se smejem tim događajima, jer ovakav život nikad nije dosadan“, sa osmehom konstatuje Milena.

Covid-19 je sve okrenuo naopačke

Pandemija korona virusa je, kako kaže, promenila sve.

„Bukvalno sve je drugačije. Od prepunih letova i krcatih rostera, preko zatvaranja destinacija i otkazanih svih dužnosti, sedenja u smeštaju, neizvesnosti, do polupraznih letova i preplašenih ljudi koji putuju samo zato što moraju. Avijacija je pretrpela mnogo gubitaka. Svi se boje za svoj posao, jer zbog malog broja letova, nije potreban ni toliki broj posade. Ni mi kao posada ne možemo da putujemo na slobodne dane, zbog čega ja nisam bila u Srbiji godinu dana i pitanje je kad ću doći. Ali mi je puno srce kada se setim koliko putnika sam vratila kući svojim porodicama. To je jedna od tih malih motivacija koje me između ostalog podsete zašto je lepo raditi ovaj posao“, ispričala nam je Milena.

Već godinama ne živi u Srbiji, gde su joj porodica i većina prijatelja, tako da je pre pandemije korona virusa na svaka dva do tri meseca odlazila kući, makar i na dva dana.

„Nažalost, zbog karantinskih mera i situacije iz koje nikako da se izvučemo, nisam videla svoju porodicu od decembra 2019. godine. Na svu sreću, imam mnogo bliskih prijatelja koje sam upoznala za ove godine, tako da mogu da kažem da je privatni život za mene uvek postojao“, smatra ona.

Za druženje misli da uvek može da se nađe vremena, ako postoji želja.

„Naravno da ponekad kada dođem sa leta od 15 sati nisam ni za šta, ali čak i kad ne izlazim, biram da svoju energiju koristim na kreativan način. Imam klavijaturu u svojoj sobi, komponujem muziku, sviram, eksperimentišem sa različitim kulinarskim receptima i tome slično.

Jedan dan na poslu

Njeni radni dani zavise od rostera (mesečnog rasporeda letenja), koji se objavljuje krajem svakog meseca za ceo naredni mesec.

„Mislim da ovaj posao može da se radi i ceo život. Međutim, čini mi se da ja ne bih mogla, eventualno u nekoj drugačijoj zemlji i kulturi. Ali konkretno, ostati na Bliskom istoku više od nekoliko godina za mene nikada nije bila opcija. Meni je ovaj posao više bio “sredstvo” kojim sam proputovala svet i doživela stvari koje nisam mogla da zamislim da postoje, a kamoli da ja sve te lepote vidim uživo! Avijacija mi se generalno jako dopada i zahvalna sam na svemu što mi je pružila. A znanje i veštine koje sam stekla zahvaljujući njoj svakako ostaju kao deo mene“, rekla je naša sagovornica.

Ko može da se bavi ovim zanimanjem?

Onima koje interesuje ovaj posao preporučila je da se slobodno oproba, jer ovo nije samo drugačiji posao, već potpuno drugačiji način života. Uslovi su, dodaje, toliko specifični, da onaj ko nikad nije radio kao “letač”, teško da može u potpunosti da ga razume.

„Za posao stjuardese potrebno je mnogo strpljenja, energije, sposobnosti za rešavanje problema u sekundi, odgovornosti, socijalnih veština. Mislim da većina ljudi poseduje ovakve osobine, a na ovoj poziciji će naučiti kako da ih upotrebe na najbolji mogući način“, zaključila je Lazić.