Kroz energetsko siromaštvo vidi se pravo lice jednog društva

Tema energetskog siromaštva aktuelna je svuda u svetu i kako je nedavno potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović istakla, ono mora biti u fokusu strateških dokumenata, od energetike i ekologije – do rodne ravnopravnosti.

„Naš zadatak je da damo svoj doprinos u donošenju odluka koje će za cilj imati smanjenje energetskog siromaštva. Ovo je prvi put da smo formirali ovakvu jednu nacionalnu koaliciju. Ministarstvo je usvojilo četiri zakona i u toku je izrada podzakonskih dokumenata gde članovi koalicije takođe mogu dati svoj doprinos“, izjavila je Mihajlović na prvoj sednici tela za smanjenje energetskog siromaštva.

Ona je tada naglasila da je pokrenuta izrada dva važna strateška dokumenta.

„Integrisali smo plan za klimu i energetiku, kao i Strategiju razvoja energetike do 2040. godine, sa vizijom do 2050. godine. Deo ovih dokumenata će svakako biti i energetsko siromaštvo, a mi moramo definisati sve ono sa čime ćemo se u narednim decenijama susretati. Oblast energetskog siromaštva biće deo i nove Strategije za rodnu ravnopravnost“, dodala je tada ministarka.

Energetsko (gorivno) siromaštvo prvi put je predstavljeno kao koncept u Velikoj Britaniji 2001. godine.

„Ono je sublimat ukupnog siromaštva i pravo lice i izraz opšteg siromaštva. Kroz njega se vidi siromaštvo jednog društva i posledice su velike. Ono je kod nas takvo kakvo je. Da se kroz energetsko siromaštvo zapravo vidi opšti nivo siromaštva je poznata stvar. Njega imate sada na nivou domaćinstava, tu se možda najtransparentnije vidi, ali se vidi i kod velikih sistema. Mi nažalost proizvodimo električnu energiju na jedan vrlo sirotinjski način, vrlo neefikasno. U proseku četiri kWh toplote odlazi na jedan kWh električne energije, dok je u EU taj odnos 2:1. Proizvodimo ugalj izuzetno lošeg kvaliteta. Termički efekat se pojačava dodavanjem mazuta, što naravno izaziva ekološke posledice“, objašnjava za Biznis.rs profesor ekonomije dr Radmilo Pešić.

On je podsetio da se dosta priča o efektima zagađenja vazduha po zdravlje, a koliko je to tačno, o tome se, kako kaže, sada može diskutovati teorijski, ali je, navodi Pešić, činjenica da dolazi do ozbiljnog narušavanja javnog zdravlja upravo zbog aerozagađenja.

„Faktori aerozagađenja su isto široka tema, ali svakako je jedan od dominantnih faktora upravo ovaj (ekonomsko siromaštvo). U knjizi ‘Zaglavljeni u prošlost‘, energetski ekspert Aleksandar Kovačević govorio je upravo o sistemskim rešenjima, jer država preko tih sistema dobijanja električne energije tobože pomaže socijalnu situaciju, što je velika laž. Preko niskih cena struje samo se pojačava monopolski položaj Elektroprivrede Srbije (EPS) na jednoj strani, a na drugoj strani daju se velike subvencije velikim potrošačima, uključujući i strane investitore“, smatra naš sagovornik.

Profesor je dodao da naša cena električne energije nije dovoljna da pokrije pune društvene troškove proizvodnje struje i da je to svima iz struke jasno.

„Puna cena bi bila veća i ona bi omogućila i modernizaciju elektro-energetskog sistema, uopšte energetike, suzbili bi se gubici na mreži, koji su značajni, što je isto jedan od simptoma energetskog siromaštva. Dakle, razlozi sa energetsko siromaštvo nisu samo siromaštva domaćinstava gde se koristi loš ugalj, loši šporeti, gde dolazi do zagađenja mikroklime u kući, problemi su i u proizvodnji električne energije na makro nivou, loša mreža, loš sistem proizvodnje, loša tehnologija, zastareli kapaciteti, loš ugalj, sve to utiče. Sa druge strane, tu je nerealna cena koja se decenijama drži, država tu radi jednu lošu stvar, ali za to očigledno postoje razlozi, i to je taj problem. Energetsko siromaštvo proizlazi iz toga što proizvodimo lošu struju, gubimo mnogo, mnogo zagađujemo, a opet je cena nedovoljna da pokrije pune troškove, i vrtimo se u začaranom krugu. Da se razumemo, iz toga ima izlaza, samo to zahteva jednu političku mudrost i otvoreno mogu da kažem – državničku hrabrost“, napominje Pešić.

Prema podacima Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat), energetsko siromaštvo, u smislu da se sopstveni dom nije mogao zagrejati zbog nedostatka novca, pogodilo je gotovo sedam odsto domaćinstava Evropske unije u 2019. godini, kada su objavljeni i poslednji podaci na ovu temu. Ozbiljnost situacije uveliko varira od zemlje do zemlje.

„Udeo domaćinstava sa poteškoćama u grejanju bio je najveći u Bugarskoj (30,1 procenat) i Litvaniji (26,7 odsto). Udeo je bio iznad proseka u zemljama jugozapadne Evrope poput Španije (7,5 odsto) i Italije (11,1 procenat). U Francuskoj je to bilo 6,2 odsto, što je nešto niže od evropskog proseka, dok su Nemačka (2,5 procenata) i Finska (1,8 odsto) bile među zemljama koje su uspele značajno da to smanje“, piše u istraživanju Eurostata.

Podaci pokazuju da su ovom problemu najizloženiji samci, mladi ljudi i samohrane porodice, dok u celoj Evropi otprilike jedna desetina samohranih porodica teško može da priušti odgovarajuće grejanje.

„U Evropi su između 2007. i 2019. godine cene električne energije za potrošače u domaćinstvima stalno rasle. Prosečna cena po kWh porasla je sa 0,18 evra u prvoj polovini 2007. godine na 0,21 evro u 2019. godini, sa značajnim razlikama među državama članicama. Danska (0,31 evro), Nemačka (0,30 evra), Belgija (0,29 evra), Irska (0,25 evra) i Španija (0,24 evra) pet su prvih zemalja u kojima je kWh bio najskuplji, uključujući sve poreze i druge obaveze. S druge strane, države članice u kojima je kWh najjeftiniji su Bugarska (0,10 evra), Litvanija 0,10 evra), Mađarska (0,11 evra), Rumunija (0,13 evra), Malta (0,13 evra) i Poljska (0,13 evra)“, pokazuje analiza Eurostata.

Merenje energetskog siromaštva zahteva kombinovani pristup

Opservatorija EU za energetsko siromaštvo bavi se merenjem, praćenjem i informisanjem o energetskom siromaštvu. Za procenu broja građana EU koji su u energetskom siromaštvu koristi se 28 pokazatelja. Četiri glavna služe za utvrđivanje toga da li je domaćinstvo u toj situaciji, od kojih se dva temelje na izjavama o pristupu domaćinstava energetskim uslugama, a druga dva procenjuju troškove energije.

„U 2019. godini više od 30 miliona građana EU smatralo je da ne mogu dovoljno da ugreju svoje domove, od čega 6,2 odsto predstavlja segment onih koji ne mogu na vreme da plate svoje obaveze (grejanje, struju, gas, vodu itd.), a na suprotnoj strani, 15,5 procenata evropskih domaćinstava veliki deo svog prihoda izdvaja za troškove energije. Radi se o porodicama koje žive u zgradama sa niskom toplotnom i energetskom efikasnošću. Njima je potrebno više grejanja da bi se postigla potrebna temperatura stana. Stoga porodice s visokim prihodima imaju proporcionalne troškove energije“, pokazala je analiza koju je o energetskom siromaštvu u Evropi objavio magazin Energy Industry Review.

Glavni uzroci energetskih performansi zgrada, koji su pogoršani korona krizom, dati su lošim energetskim performansama zgrada, visokim cenama energije i niskim prihodima porodica. Evropski građevinski fond karakteriše loš toplotni kvalitet stanovanja – polovina zgrada izgrađena je pre 1970. godine i njihove energetske performanse su loše.

U EU zgrade zahvataju 40 odsto potrošnje energije i 36 procenata emisije stakleničkih gasova. Prema Institutu za performanse zgrada, 97 odsto njih traži renoviranje, kako bi bile u skladu sa standardima energetske efikasnosti i zahtevima da postanu zgrade sa emisijama blizu nule. Međutim, stope energetske obnove ostaju oko jednog procenta godišnje, a samo 0,2 odsto zgrada podleže potpunoj obnovi svake godine, kako bi se smanjila potrošnja energije u zgradama za najmanje 60 procenata.