NACIONALNA STRATEGIJA ZA RAZVOJ TRŽIŠTA KAPITALA NEĆE BITI GOTOVA DO KRAJA JUNA Kaže za Biznis.rs finansijski analitičar Andrija Sofijanić
23.6.2020 14:05 Autor: Marija Jovanović
Prošle godine započet je rad na izradi Nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala, ali ona zbog novonastale situacije sigurno neće biti završena do kraja ovog meseca, za kada je bio planiran njen završetak, kaže za Biznis.rs finansijski analitičar “M&V Investments” Andrija Sofijanić.
“U njoj bi, po mom mišljenju, trebalo da bude stavljen akcenat na povećanje broja kvalitetnih hartija koje su dostupne investitorima, i to putem inicijalnih javnih ponuda i privatnih i državnih kompanija, odnosno uvođenja novih oblika finansiranja naročito malih i mikro preduzeća putem takozvanog ‘crowdfunding’ (grupnog investiranja)”, navodi Sofijanić.
„Takođe, treba insistirati na obavezi kompanija za detaljnije i češće obaveštavanje zainteresovane javnosti i zaštiti manjinskih akcionara“
Kada je reč o korporativnim obveznicama na srpskom tržištu kapitala, naš sagovornik objašnjava da je trenutno u Srbiji, na Beogradskoj berzi, listirana samo jedna korporativna obveznica, dok je i prethodna istorija izdavanja korporativnih obveznica više nego skromna, čak i u uslovima rasta privredne aktivnosti, odnosno i pre ovogodišnje krize.
“Naše finansijsko tržište trenutno je izrazito bankocentrično, nadam se da će se veći broj srednjih i velikih preduzeća, kako privatnih tako i javnih, odlučiti da svoja nedostajuća sredstva pribavi putem emisije korporativnih obveznica, pogotovu nakon najavljenog smanjenja pratećih troškova izdavanja obveznica (od strane KHOV, Beogradske berze i CRHOV), odnosno skraćivanja celokupnog procesa njihovog izdavanja”, navodi Sofijanić.
Pored ovih objavljenih podsticaja od strane države, kako kaže naš sagovornik, Narodna banka Srbije odlučila je da u obavljanje monetarnih operacija uključi i korporativne obveznice izdate do 31. decembra 2020. godine (ročnosti do pet godina, sa ocenom boniteta B utvrđenom od strane Agencije za privredne registre).
“Učinjeni su značajni pozitivni koraci kako bi se olakšao postupak i dala još jedna opcija kompanijama za prikupljanje neophodnih sredstava, umesto standardno prisutnih bankarskih kredita”, kaže Sofijanić.
“Neke od prednosti korporativnih obveznica u odnosu na bankarske kredite su te, da samo preduzeće definiše strukturu svog duga kao i kamatnu stopu koju će data obveznica da nosi, odnosno postoji mogućnost snižavanja troškova pozajmljivanja i produženja rokova jer se sredstva prikupljaju od većeg broja zainteresovanih investitora”, zaključuje Sofijanić.