Najveće greške zbog kojih ćete biti odbijeni na razgovoru za posao

Veoma korisno za sve koji se ne snalaze sa izradom radne biografije.

Za one koji traže posao veoma poučno,da mogu bolje da se pripreme za intervju.

Koristan i lepo napisan text…

Sažeto i poučno, pohvale za autora.
Meni je takođe u razgovoru za posao pomogao i besplatan kurs

Bila sam na previše intervjua za posao da mogu da kažem da je ovo čista glupost. Na razgovor za posao neće vas ni pozvati ako biografija i propratno pismo nisu uredni i nemaju dovoljno informacija o kandidatu. A kad dođete na razgovor za posao svi ovi saveti zvuče korisno ali nisu presudni za dobijanje posla

Koje gluposti. Sta bi inace trebalo da govorimo ako ne istinu? Ja kad god sam govorio istinu, nisu hteli da me prime, namerno – samo zato sto nemam radnog staza. A i kako bih imao, kad gde god
sam radio, nisu poslodavci hteli da me prijave (trpeo sam neplaceni prekovremeni rad, sikaniranje, psihicko izivljavanje od strane sefova, uskracivanje radnog odela…) plate male, aljkave, kasne
cesto… a inspekcija im ne moze nista, jer su povezani. A tamo gde je trebalo da me redovno prijave, tu nisu hteli da me prime. Kako god okrenem, uvek na gubitku. Ozbiljna firma ce kandidate
primiti na probni rad, i na osnovu toga izvrsiti selekciji, ko se pokaze i dokaze kao dobar – a ne kao neke firme koje samo na osnovu razgovora procene (u vecini slucajeva POTCENE kandidata) ko
je za firmu. Znaci, bezobrazluk. Kako kandidat da stekne radno iskustvo, ako ne pocne da radi?
Niko se nije naucen rodio. Ne radja se covek sa radnik iskustvom, vec se to iskustvo kroz rad stice.
Sve drugo je cista diskriminacija, ali poslodavci se uvek ogradjuju od bilo kakvog vida mobinga ili diskriminacije prilikom zaposljavanja kandidata. Jednostavno vas ne trpe (samo zato sto im se
ne svidja jer ste posteni i hocete da radite). To je samo poneko lukavstvo kojim se oni sluze.
Kad samo vidim kakve su radnike primili, npr. primaju one koji nemaju zavrsenu ni osnovnu skolu, a pritom ne umeju ni da se potpisu, zatim bivse robijase, psihopate, lopove, znam dosta takvih
koji rade prijavljeno, a mene niko nije hteo da zaposli, jer imam srednju graficku skolu. Posao sam trazio na hiljade mesta, i gde god me prime, to bude za kratko i cao, dovidjenja. Za mene je
najteze na razgovoru za posao da objasnim poslodavcima zasto je to tako, jer oni nece da cuju recenicu da je neko radio na crno – oni to ne shvataju. Nije nikakva tajna da se radna mesta kupuju,
samo sto to ne smes reci na razgovoru za posao, pazeci navodno na javni moral. Kakav bre moral, zar je moralno sto su nam sve nase firme propale, omladina se razbezala po belom svetu za boljim
zivotom, a ko ce ostati da radi u napacenoj i korumpiranoj Srbiji? Za ovih 20 godina otkako sam zavrsio srednju, nijedna firma me nija htela prijaviti, osim preko Zadruge, a sta ja imam od toga?

To je isto kao da nisam ni radio. Jos ce na kraju ispasti da nisam hteo da radim, a niko nece da uzme u obzir opste stanje u Srbiji. Ja da imam od cega ziveti, ja nista ne bih radio, ne bih ni
trazio posao – leskario bih ispod suncobrana na obali mora. Srednju skolu sam zavrsio u najgore moguce vreme, 2003, kada se moj bivsi profesor prakse hvalio kako je lako naci posao. Gde bre lako,
pa tada je svakodnevno bez posla ostajalo stotine radnika, starosna granica za penziju pomera se svake godine, rad na crno niko nece da kazni, privatizovano je hiljade srpskih preduzeca – i niko
im ne moze nista.
Eto, vec 4 godine ne mogu da se provucem ni u jednu firmu, jer (kako oni cesto navode) moje kvalifikacije ne odgovaraju njihovim zahtevima.Pa, koliko bih hiljada godina morao da idem u skolu,
da bi moje kvalifikacije odgovarale nekome? Sa biroa nikad nisam dobio nijednu ponudu za posao,
niti novcanu naknadu, i zato sam prestao sa javljanjem 2015. Jedino gde ima mesta, gde sam mogao raditi, jesu sezonski poslovi u vocu, ali tu nema prijave, ne ide staz, jer su inspekcija i
poslodavci povezani, niko im nista ne moze.
Nemanje pitanja daje signal da možda niste dovoljno zainteresovani za posao – ko to kaze?
Sta bih trebao da pitam svog buduceg poslodavca – koliko para ste dali za vase trenutno radno mesto? ili -koliko ste para primili da kandidate odbijete prilikom zaposljavanja?
Kad im ovako nesto postavite (sto ima smisla itekako, narocito u danasnje vreme) oni ce vas gledati belo, ko da vas ne razumeju. Znaju oni odlicno, samo su uobrazeni, jer
nemaju razumevanja za kandidata koji se muci da nadje posao, ali ne uspeva, jer je zrtva diskriminacije (od strane svog buduceg poslodavca).
Naravno, kao takve vas nece hteti primiti, jer ste pitali istinu.