Domaće turističke destinacije profitirale za vreme pandemije

U prvom mesecu 2021. godine, u Srbiji je ostvareno 449.331 noćenje, što je 35 odsto manje u odnosu na januar 2020. godine. Gotovo 80 procenata od ostvarenog broja noćenja u januaru 2021. godine, pripalo je domaćim turistima, saopštili su iz Turističke organizacije Srbije.

Iako je pandemija turizam dovela do potpunog kraha u mnogim zemljama, Srbija kojoj to nije primarna privredna grana nije doživela veliki pad. Čak zbog ograničenih mogućnosti putovanja većina građana obilazila je turistički delove svoje zemlje. Banje u Srbiji doživele su najmanji pad turističkog prometa.

Za banje se može reći i isto što i za druge domaće destinacije, a to je da je kriza donela i nešto dobro. Onemogućeni da odmor provedu u inostranstvu mnogi turisti su bili „primorani“ da izaberu neku od domaćih destinacija, među kojima su banje bile najatraktivnije.

„Predviđanja za 2021. godinu moramo da baziramo na statističkim podacima za prošlu godinu, koji kažu da su banje imale najmanji pad turističkog prometa u 2020. u odnosu na 2019. godinu (21 odsto), dok je ukupni pad ostvarenih noćenja bio 35 procenata. Budući da smo 2020. izgubili kao referentnu godinu, postoje opravdane nade da će banjski turizam u ovoj godini zabeležiti jednocifren pad u odnosu na 2019. godinu, što bi bio odličan rezultat“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banja Srbije, Vladan Vešković.

Kada je reč o banjama, postoje brojni razlozi zbog kojih će Vrnjačka Banja i Sokobanja uvek zauzimati prva dva mesta na listi najposećenijih banja.

„Tako je bilo i prošle godine, u kojoj su ove dve banje ostvarile 668.635 odnosno 642.568 noćenja respektivno. Ono što je veoma karakteristično za prošlu godinu jeste povećanje broja ostvarenih noćenja u Sokobanji od čak 19 odsto! To je podatak koji ohrabruje, te koristim priliku da čestitam lokalnoj turističkoj organizaciji u Sokobanji“, naglašava Vešković.

Da se u te dve, inače najposećenije banje u Srbiji, nije štedelo, pokazuju i zvanični podaci te su apartmani u ovim lečilištima plaćani kao stanovi u Beogradu, jer su cene kvadrata dostizale i više od 1.500 evra.

Karakteristike koje banje odvajaju od drugih segmenata turizma su gotovo istovetne u celoj Evropi, bez obzira na stepen razvijenosti lokalnog banjskog turizma. Pre svega, to je mogućnost korišćenja u toku cele godine.

„U zemljama gde je banjski turizam na visokom nivou, razvijena je i svest o značaju prevencije zdravlja. To za posledicu ima činjenicu da su banje posećenije u proleće i jesen – prvo zbog želje turista da se organizam oporavi posle hladnih dana i jednolične ishrane, a drugo da se isti pripremi za zimu. Upravo ta, zdravstvena komponenta, odvaja banje od drugih segmenata turizma“, kaže generalni sekretar Udruženja banja Srbije.

Naš sagovornik naglašava da je epidemija Covid-19 najmanje uticala na banjski turizam, i da je to  sada i statistički dokazano.

„Međutim, statistika turizma u Srbiji još uvek prati samo noćenja – nigde nema dnevnih posetilaca, a oni značajno utiču na prihod od turizma. Svedok sam prepunih šetališta i restorana prošlog leta i rane jeseni u Vrnjačkoj Banji, a većina tih ljudi je bila iz okolnih gradova – Kraljeva, Kragujevca, Čačka, Kruševca“, navodi Vešković.

Početak ove godine kada je reč o domaćem turizmu mereno brojem ostvarenih noćenja, domaći turisti su najviše boravili u planinskim mestima, u kojima je ostvaren 61 odsto od ukupnog broja noćenja. Banjskim mestima je pripalo 17 odsto od ukupnog broja noćenja domaćih turista. Pored toga, planinska mesta beleže za 16 procenata više turista u odnosu na početak 2020. godine.

Domaći turisti najviše su boravili na Kopaoniku, zatim na Zlatiboru, slede Beograd, Vrnjačka banja, Divčibare, Stara planina, Sokobanja i Tara.