Najviše za domaću junetinu plaćaju uvoznici iz Turske

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je sa ambasadorom Turske Hamijem Aksojem (Hami Aksoy) o daljem unapređenju saradnje i novim aranžmanima u trgovinskoj razmeni u 2022. godini.

Za proizvođače junetine prethodnih godina posebno je bio važan izvoz svežeg junećeg mesa u Tursku za koji smo na godišnjem nivou imali kvotu i do 5.000 tona, piše Politika.

U međuvremenu došlo je do zastoja plasmana, a potom i pandemije, koja je generalno usporila izvoz junećeg mesa na strana tržišta. U tu zemlju Srbija je izvozila i smrznuto voće, suncokretovo ulje, kao i hranu za životinje.

Čedomir Keco, predstavnik grupacija uzgajivača junadi pri udruženju Agroprofit kaže da bi novi aranžman sa Turskom za domaće proizvođače bio veoma bitan jer je ta država za našu junetinu plaćala najvišu cenu.

“U jednom trenutku je izvoz zastao. Međutim, mi smo imali pojačan izvoz u BiH koja je našu junetinu plasirala dalje u Tursku. Nama bi odgovarala cena od 2,5 evra po kilogramu za živu junad. To bi proizvođači mogli da podnesu jer država sada daje 15.000 dinara po junetu”, navodi Keco.

Za domaće proizvođače taj posao bio bi od velikog značaja jer je ova država za naše meso plaćala najvišu otkupnu cenu, kažu u udruženju Agroprofit.

Dodaje da je potražnja za ovom vrstom mesa porasla u celom svetu i ukoliko bi kupci iz Turske podigli otkupnu cenu za 10 do 20 evrocenti „to bi bio sjajan posao”. Naglašava da je ta zemlja i ranije priznala da Srbija ima najkvalitetnije juneće meso, a da sada imamo i nekoliko novih rasa koje u Evropi postižu cenu od 2,6 do 2,85 evra po kilogramu.

“To bi bio dobar posao. Ranije smo uspevali da ispunimo odobrenu kvotu. Međutim, Turska je imala potom bolju ponudu od Poljaka, a nabavljali su i jeftinije meso iz Brazila i Argentine”, kaže Keco.

Prema najnovijim podacima, konkurencija na turskom tržištu su nam: Brazil, Urugvaj, Češka, Irska, Španija, a verovatno najveća Mađarska i Rumunija.

Srbija izvozi junetinu u BIH, Crnu Goru, Albaniju, simbolično u Kinu kao meso i nešto malo u Italiju, takozvani milanez od junica, dok ostalo odlazi u preradu i prodaju na domaćem tržištu. Cilj je, kaže Keco, osvojiti tržište bar jedne arapske zemlje odakle je trenutno najveća tražnja.

Naša zemlja je jedan od najboljih rezultata u izvozu junećeg mesa u Tursku ostvarila 2018. godine, kada je plasman vredeo 19,2 miliona evra. Prema podacima koje je Turska tada prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji, izvoz Srbije učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu državu. Dve trećine mesa otkupljeno je iz Poljske, 18 odsto iz Bosne i Hercegovine, a manje mesa nego iz Srbije Turska je nabavila iz Ukrajine, Mađarske, Francuske, Rumunije i Litvanije.

Prosečna uvozna cena bila je 3,9 evra po kilogramu, dok je iz Srbije meso kupljeno po prosečnoj ceni od 5,3 evra (34,2 odsto iznad prosečne). Glavna prednost mesa iz Srbije bila je ta što životinje nisu hranjene GM hranom.