Nemačka birokratija ili zapadna politika?

Migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici i navodne pripreme ruske vojske za invaziju na Ukrajinu, pominju se u medijima kao mogući razlozi zbog kojih je u Nemačkoj zaustavljena sertifikacija gasovoda „Severni tok 2“, kao deo širih napora da se „zaustavi Moskva“.

Politička dimenzija gigantskog infrastrukturnog projekta bila je neizbežna od samog početka, a nakon što je Nemačka Federalna agencija za energetske mreže Bundesnetzagentura saopštila u utorak da je obustavljena procedura sertifikacije kompanije Nord Stream 2 AG, postalo je očigledno da će se rešenje tražiti u sferi politike.

Prirodni gas u Evropi poskupeo je za 18 odsto istog dana kada je objavljena vest o prekidu procedure licenciranja projekta. Neki opozicioni političari u Nemačkoj reagovali su pozivima da se gasovod hitno pusti u rad, pa je tako Klaus Ernst poslanik Die Linke rekao da se nemačka domaćinstva sa nižim i srednjim primanjima već žale na visoke cene energije.

„Semaforska koalicija mora da dokaže da nije slepa po pitanju socijalne i klimatske politike“, rekao je Ernst, dodajući da je neophodno aktivno zalaganje za puštanje u rad „Severnog toka 2“ prenose Ria Novosti. Reč „semaforska“ odnosi se na Zelene i SPD (crvene) stranke koje bi trebalo da formiraju novu vladu u Nemačkoj. Liderka Zelenih, Analena Berbok (Annalena Baerbock) nedavno je ocenila za Spiegel da je izgradnja Severnog toka 2 bila greška.

Poslanik AFD u Bundestagu, Albert Brejninger (Albert Breininger) ocenio je da „nije sve tako jednostavno, pa je teško sa sigurnošću reći da li preovladava politika ili nemačka birokratija“, kao i da vladajuća koalicija još nije formirana, a „regulator želi da dobije na vremenu dok se ovo pitanje ne reši“. On je istakao da u Nemačkoj postoje značajne snage zainteresovane za što skorije pokretanje gasovoda.

Britanski premijer Boris Džonson (Boris Johnson) rekao je da bi pokretanje gasovoda „Severni tok 2“ moglo da utiče na bezbednost evropskih zemalja. On je naglasio da se Velika Britanija protivi gasovodu koji zaobilazi Ukrajinu i izrazio zabrinutost zbog navodnog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom. Britanski premijer istakao je da će njegova zemlja „nastaviti da podržava teritorijalni integritet Ukrajine“, prenosi Gazeta.

Moskva je još ranije odbacila tvrdnje da sprema napad na Ukrajinu, navodeći da nije umešana u unutrašnji sukob u toj zemlji, kao i da kretanje ruskih trupa unutar teritorije Rusije nikome nije pretnja, niti bi bilo kome trebalo da smeta. U Kremlju za sada nisu komentarisali odluku nemačke regulatorne agencije.

Opozicioni poslanik ukrajinske Vrhovne rade Vadim Rabinovič ocenio je da „Zapad pokušava da zaustavi pokretanje ruskog gasovoda, koristeći migracionu krizu na granici Poljske i Belorusije kao izgovor, kao i izveštaje o navodnoj predstojećoj ruskoj invaziji Ukrajine“. On takođe tvrdi da iza obustave sertifikacije gasovoda stoje SAD, zbog uspostavljanja „monopola na snabdevanje“.

Nemačko Ministarstvo energetike, međutim, ističe da je prekid procesa sertifikacije „isključivo regulatorno“ pitanje, kao i da ne utiče na snabdevanje zemlje energijom. Prema navodima Bundesnetzagenture, proces sertifikacije obustavljen je zbog „organizacionih i pravnih pitanja“.

„Nakon temeljne analize dokumentacije, Bundesnetzagentur sertifikovanje operatera gasovoda Severni tok 2 biće moguće samo ako je organizaciona forma tog operatera u skladu s nemačkim zakonom“. Kompanija Nord stream 2 AG, sa sedištem u Cugu, u Švajcarskoj, prema navodima nemačkog regulatora neće transformisati svoj postojeći organizacioni oblik, već će da osnuje podružnicu prema nemačkom zakonu isključivo za upravljanje nemačkim delom gasovoda“.

Gasovod ima dve cevi ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje u dužini 2.450 kilometara koliko iznosi razdaljina od Viborga u Rusiji do Grisvalda u Nemačkoj. „Severni tok 2“ je partnerski poduhvat ruskog Gazproma i pet evropskih energetskih kompanija – francuske ENGIE, austrijskog OMV, britansko-holandske Royal Dutch Shell i nemačkih Uniper i Wintershall, a svaka od evropskih kompanija obavezala se da će sa po 950 miliona evra učestvovati u finansiranju projekta, dok je za ostatak finansiranja obavezu preuzela ruska kompanija.