Ogromna ponuda i premala potražnja za poslovnim prostorima snizila cene

Kriza koju je donela prethodna godina preliva se i na početak 2021, a konačni gubici i stanje na tržištu tek će se analizirati. Kada je reč o tržištu poslovnih prostora u Srbiji, i te kako se osećaju posledice uvođenja epidemioloških mera, skraćivanja radnog vremena, a pre svega mnogo obimnijeg poslovanja od kuće.

„Prema podacima od prethodne godine samo u Beogradu je evidentirano oko 17 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, od kojih je dva miliona bilo višak“, kaže za Biznis.rs Goran Rodić iz građevinske komore.

Nekada je uži centar grada bio vodeći kada je reč o poslovnim prostorima, sada je to Novi Beograd. Cene poslovnih prostora u užem delu grada su niže nego pre, pogotovo od početka pandemije.

„Ljudima koji mogu da rade od kuće, iznajmljivanje poslovnog prostora predstavlja samo dodatni trošak. Mislim da će se ovaj trend rada od kuće nastaviti i nakon pandemije. Centralne gradske zone dugo nisu korigovale cene i mislim da se to neće uskoro desiti“, objašnjava Rodić.

Nedeljko Malinević iz agencije Legat.Co kaže da je pandemija i te kako uticala na poslovanje, te da postoji veliki broj praznih poslovnih prostora za koje vlasnici nemaju sredstava da održavaju i plaćaju troškove.

„Pandemija je dovela do toga da mnogi vlasnici daju lokale ispod realne cene samo da bi se oslobodili zarobljenog kapitala. Ne mogu da ih iznajmljuju, pa se pre odlučuju da umesto poslovnog prostora kupe stan koji će moći da daju u zakup. Zaista je velika ponuda lokala na tržištu, pandemija je dodatno snizila cene i povećala ponudu“, kaže Malinević.

Cela 2020. godina donela je velike promene u poslovanju, pa su, samim tim, zahtevi za novim načinima rada doveli do promena i kada je reč o ceni i ponudi poslovnih prostora.

„Virus korone je svakako uticao na pad tražnje poslovnih prostora. Procentualno se radi o padu između 15 i 20 odsto, u zavisnosti o kom periodu 2020. godine se radi. Takođe je primetno smanjena potražnja za kupovinom poslovnih prostora, dok se iznajmljivanje i dalje dobro drži“, za naš portal kaže Jovana Rančić iz agencije City Expert.

Naša sagovornica navodi da cene poslovnih prostora nisu pale, bar ne manjih poslovnih prostora, međutim primetan je osetan pad potražnje za poslovnim prostorima velikih kvadratura, a samim tim i njihove cene.

Prazni tržni centri i poslovne zgrade

Problem sa viškom poslovnog prostora imaju i tržni centri.

„Tržni centar ‘Big Fashion’ na Karaburmi je manje-više prazan, ‘Ada Mall’ je na ivici, stari Merkator je zatvoren, Banjica takođe, mnogo je tih starih tržnih centara koji su poluprazni. Oni koji investiraju u velike poslovne prostore i tržne centre treba da vode računa za koga to prave. Mislim da cene poslovnih prostora neće ići na gore, prema mom iskustvu“, kaže Goran Rodić iz građevinske komore.

Naši sagovornici se slažu da će se u budućnosti tržni centri i veliki poslovni prostori seliti na periferiju grada, kao što je to slučaj u Nemačkoj i Austriji. Tako da će i cene poslovnih prostora padati s obzirom na lokaciju.

Poseban problem predstavljaju manji lokali sa kojima ljudi ne znaju šta da rade.

„Ako su atraktivne lokacije, kao što su Knez Mihailova, Terazije, ti lokali imaju perspektivu. Kada je reč o tržnim centrima, oni jako slabo rade, tako da ima mnogo lokala koji su na prodaju. Atraktivne lokacije, kao što su Beograd na vodi ili Kule, mogu da nađu kupce, ali poslovne prostore u užem centru grada, pogotovo manje, je jako teško prodati“, objašnjava Nedeljko Malinević iz Agencije Legat.co.

Jovana Rančić iz Agencije City Expert kaže da je još uvek teško dati realnu procenu koliko su pale cene poslovnih prostora.

„Specifičnost ove situacije je da nemamo realnu sliku, usled intervencije države. Pomoću raznih olakšica država je podstakla nastavak rada firmi koje su zakupci poslovnih prostora, pogotovo onih koji su vlasništvu države ili grada“, kaže Rančić.

Zaposleni u ugostiteljstvu i turizmu, koji su najugroženiji zbog ove situacije, su dobili olakšice kako bi prebrodili pandemiju. Većina ugostiteljskih prostora je ostala pod zakupom usled uvođenja mera protiv širenja Covid-19.

„Pitanje je kakva bi situacija bila da država nije reagovala. Kada mere prestanu, imaćemo realniju sliku ponude i potražnje“, objašnjava Rančić.

Da li kancelarije imaju budućnost?

Ono što postaje nova normalnost poslovanja koje je donela pandemija jeste napuštanje starog modela, u kome zaposleni sede u malim kancelarijama. Takođe, primeri iz sveta i velikih kompanija poput Facebooka i Googlea, ukazuju na to da će se standardne kancelarije zameniti otvorenim prostorima, gde će zaposleni imati na raspolaganju više mogućnosti.

„Kada je reč o kancelarijama i tradicionalnom načinu poslovanja, prema mom mišljenju on nema neku veliku perspektivu. Veštačka klimatizacija, male kancelarije se više neće koristiti u tolikoj meri. Ono u šta treba ulagati jesu sadržaji kao što su zelene površine, restorani, zajedničke velike prostorije u kojima će boraviti zaposleni. Cene klasičnih kancelarija će ići u bescenje“, smatra Rodić.

Ali briga o zdravstvenoj bezbednosti zaposlenih još nije u dovoljnoj meri zaživela u Srbiji.

„Zakupci traže povoljnije poslovne prostore, nisam sigurna koliko je zdravstvena bezbednost stavljena na prvo mesto. Pre bih rekla da su finansije te koje diktiraju sve ostale uslove. Svima nama je najvažnije da firma u kojoj radimo opstane, da imamo osnov za egzistenciju, sve drugo je sada sporedno“, kaže Jovana Rančić.