Oproštajni sastanak i utvrđivanje garancija za Severni tok 2

Nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski predsednik Vladimir Putin sastaju se u petak u Moskvi, a jedna od glavnih tema njihovog susreta je završetak izgradnje i puštanje u rad gasovoda Severni tok 2 (ST2). Uprkos brojnim političkim razlikama, dvoje dugogodišnjih lidera uspeli su da održe otvorene linije komunikacije.

Oproštajna poseta nemačke kancelarke Kremlju označava kraj jednog od najstarijih i najsloženijih političkih odnosa u Evropi, dok mnogi kritičari ocenjuju da je Merkel previše meka prema Rusiji, prenosi Guardian. Gasovod ST2 omogućiće Rusiji da isporučuje gas direktno u Nemačku, zaobilazeći druge tranzitne zemlje, što izaziva zabrinutost u zemljama istočne Evrope.

Predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, sa kojim će se Merkel sastati u nedelju u Kijevu, nazvao je gasovod “moćnim oružjem koje se daje Rusiji“. On je navodno bio “iznenađen i razočaran“ nakon što su SAD i Nemačka objavile da su postigle konačan dogovor o realizaciji projekta gasovoda. Ukrajina strahuje da će ostati bez dragocenih tranzitnih prihoda posle otvaranja ST2, a Merkel bi trebalo da ponudi Kijevu garancije da se to neće dogoditi.

Evropa broji dane do završetka gasovoda ST2, a uporedo sa tim i prepreke koje stoje na putu njegovom uspešnom pokretanju. Ruski mediji prenose nemački dnevnik Handelsblatt koji izdvaja sedam mogućih smetnji za rad gasovoda.

Prva je da direktiva EU o gasu nalaže da vlasnik gasovoda ne može istovremeno biti i njegov operater. To ukratko znači da ST2 neće moći da radi punim kapacitetom, jer polovina kapaciteta treba da se ustupi nekom alternativnom dobavljaču na ulazu gasovoda u Nemačku. Pitanje je kako i odakle može da se pumpa dodatni gas kroz ST2, pa se očekuje da će ovaj problem biti rešen kompromisom i da će Gazprom dobiti dozvolu za protok punog kapaciteta uz kreativno tumačenje evropske direktive.

Druga prepreka je što Nemačka, po svemu sudeći, ipak neće žuriti sa otvaranjem gasovoda punim kapacitetom zbog trenutno visokih cena gasa, kao i zbog toga što Berlin ne želi da ostavi utisak da čini ustupke Moskvi i što će voditi računa da ne naljuti Vašington. S druge strane je činjenica da je Nemačkoj takođe potreban ST2.

Treća prepreka za ST2 je protivljenje Poljske i baltičkih država koje i dalje pokušavaju pravnim putem, odnosno tužbama, da zaustave projekat. Poljska je tužbom već oštetila rad gasovoda “Severni tok 1“.  Četvrta prepreka je Ukrajina, koja gubi deo tranzitnih prihoda uvođenjem ST2. Međutim, Ukrajina nije u poziciji da diktira uslove, već je realnije da će prihvatiti nemačke garancije.

Peta prepreka je negativan stav prema ST2 većine poslanika Evropskog parlamenta, ali oni nemaju ovlašćenje da donose odluke u vezi sa gasovodom, kao ni Evropska komisija. Ključnu ulogu ima Savet EU, koji uvodi sankcije i menja direktive o gasu. Najsnažnije pozicije u Savetu imaju Nemačka i Francuska, a obe ove zemlje su za realizaciju projekta.

Poslednje dve potencijalne prepreke dolaze od nemačke stranke Zelenih i ekoloških organizacija. Zeleni bi mogli da budu deo nove nemačke vlade nakon izbora 26. septembra, a problem za ST2 nastao bi ako bi ova stranka dala novog kancelara. Što se tiče pritužbi ekologa, one nemaju suštinsku snagu.

Suočeni sa ovim i drugim saznanjima, Merkel i Putin bi, kako se očekuje, mogli da se usaglase oko garancija za Ukrajinu, koje bi verovatno uključile političke uslove i ustupke Kijeva u Donbasu. Osim o ST2 i bezbednosnoj situaciji u Ukrajini dvoje lidera razgovaraće o Avganistanu i drugim važnim međunarodnim pitanjima.