PANDEMIJA NIJE OŠTETILA DOMAĆU POLJOPRIVREDU Rod kukuruza i pšenice na nivou dobre prosečne godine, kaže Branislav Gulan

U godini koji je na izmaku agrar se može oceniti prosečnom ocenom. Iako su se očekivali rekordi to se nije desilo.

„Od oko 585.000 hektara pšenice rodilo je blizu 2,3 miliona tona. Nama je potrebno oko 1,5 miliona tona za ishranu (100.000 tona mesečno), za rezerve oko 150.000 tona i još toliko za setvu, ako nesejemo ,,tavanku“ koja je zauzela čak 60 odsto površina. Biće i za izvoz oko 1,5 miliona tona“, kaže član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Branislav Gulan.

Za vreme vanrednog stanja u Srbiji nije bilo nestašice hrane, naša zemlja je jedna od retkih koja je imala dovoljno namirnica za sopstvene potrebe.

„Hvalimo se da je bilo dovoljno pšenice što je tačno. Ali, pšenice smo imali višak od milion tona kada je stigla korona. U silosima je ostala. Nije izvezena jer je prošle godine rod bio lošeg kvaltieta i niska cena. Tona je na tržištu koštala oko 160 dolara. Nismo je mogli prodati, to nije bilo planski, već slučajno. Dobro je da smo je imali“, navodi Gulan.

Kada je reč o kukuruzu očekivao se rekordan rod, međutim dostignut je nivo dobre prosečne godine.

„Kukuruz je bio posejan na 950.000 hektara.  Dobijeno je oko sedam miliona tona. Očekivalo se milion tona više, jer zbog uništenog stočarstva nama treba oko 4,5 miliona tona kukuruza godišnje. Ostalo je viška, oko tri miliona tona kukuruza za izvoz. Ali to nije nešto sa čim se treba hvaliti“, kaže Gulan za Biznis.rs.

Naš sagovornik smatra da je jedan od problema na kome treba raditi  to što stočarstvo u BDP agrara učestuvje sa samo 30 odsto.

„To je karkakteristika nerazvijenih zemalja sveta. Sve ispod 60 odsto se smatra nerazvijenim. Trebalo bi kukuruz trošiti ovde i onda ga izvoziti nakon viših faza prerade. Ne može biti dobro da mi izvozimo kukuruz u Makedoniju,  pa da ona hrani svinje i izvozi ih u Srbiju. Od kukuruza može da se dobije 1.300 različitih proizvoda, a mi izvozimo sirovinu za hranu“, naglašava član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Predviđena manja ulaganja u agrar

Pandemijska godina i kriza nisu mnogo uticale na poljoprivredu Srbije. Da bi se taj trend nastavio i poboljšao potrebno je više ulagati u agrar. U sledećoj godini za turizam i agrar opredeljeno je 120 milijardi dinara.

„Od toga, ponajviše čak 41,86  odsto pripašće agraru, što su dobri podsticaji. Ko će koliko dobiti, odlučiće ministarstvo poljoprivrede. Agrarni budžet u Vojvodini iznosiće 75,2 milijarde dinara i to je manje za dve milijarde dinara nego u ovoj godini. Jedina opština u Srbiji koja će 2021. uložiti u agrar više novca nego lane je Gornji Milanovac, sa oko 60 miliona dinara“, kaže Gulan.

Kada se sve izračuna od Srbije, pokrajina i opština, ukupno u zbiru agrara biće manje podsticaja i para u sledećoj godini nego što je to bilo u 2020. Poljoprivredna gazdinstva, njih 570.000, neće moći da računaju na veće subvencije. Za sada se još precizno ne zna koliko će para biti u argarnoj kasi.

„Agrarni budžet postoji od 1996. godine. Samo tada je iznosio šest odsto ukupnog budžeta Srbije i nikada više. Postoji zakon po kome bi trebalo da iznosi pet odsto, a da za narednih nekoliko godina bude i 10 osto. Međutim, on retko kad pređe četiri odsto ukupnog budžeta“, zaključuje Gulan.