PONOVO MOGUĆE ZAPOSLENJE U JAVNOM SEKTORU Zbog sedmogodišnje zabrane državni aparat manji za 85.000 radnika

Kako je i najavljeno od 1. januara 2021. godine moguće je ponovo se zaposliti u javnom sektoru.

Posle sedam godina zabrane, „korisnici javnih sredstava” moći će sami da zapošljavaju, ali ne i bezuslovno. Za stalno će moći da prime nove radnike u ograničenom broju, a koji ne sme biti veći od 70 odsto od ukupnog broja onih čiji je radni odnos prestao u prethodnoj godini.

Ukoliko je 10 zaposlenih u jednoj instituciji napustilo tu ustanovu tokom protekle godine, maksimalan broj novozaposlenih na neodređeno vreme može biti sedam. Za sve više od tog broja biće im potrebno odobrenje vlade, dok za zapošljavanje pripravnika neće imati ograničenja. Uslov za korisnike javnog novca jeste ako se odluče da otvaraju nova radna mesta – kvalitet usluga mora biti unapređen.

Promena se odnosi na zaposlene u javnom sektoru – ukupno ih ima oko 650.000 (tri četvrtine ovog broja prima platu iz budžeta republike ili lokalne samouprave, a jedna četvrtina od preduzeća u državnom vlasništvu), piše Politika.

Izmenom Zakona o budžetskom sistemu predviđena je fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru shodno potrebama za kadrovima. Drugim rečima, uvodi se malo fleksibilniji sistem, uz određeno ograničenje u zapošljavanju, umesto dosadašnjeg sistema kontrole, odnosno principa da za svakog novozaposlenog mora da se dobije odobrenje vladine komisije.

Prema računici bivšeg člana Fiskalnog saveta Vladimira Vučkovića, ukupan broj zaposlenih, za stalno i na određeno u javnom sektoru smanjen je za čak 85.000. Broj zaposlenih u državnom sektoru Srbije trenutno nije previsok, čak je i manji nego u uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope.

Kao mera za poređenje uzima se broj zaposlenih u budžetskom sektoru na 100 stanovnika. Kod nas za državu radi manje od sedam zaposlenih na 100 stanovnika, a u okruženju je to najčešće više od osam.

Fiskalni savet je prethodnih godina preporučivao da se mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja jer već postoji manjak zaposlenih u ključnim delovima javnog sektora, poput zdravstva, inspekcijskih službi, važnih organa koji nemaju stručnjake koji će pisati zakone ili sarađivati sa EU i slično. Najveći odliv kadrova desio se u zdravstvu, a pogođeni su bili i drugi važni sistemi – sektor bezbednosti i obrazovanja.

Prema analizi Fiskalnog saveta u periodu 2013–2018. više od 10.000 ljudi je napustilo zdravstveni sektor. U strukturi dominira nemedicinsko osoblje (smanjenje za 6.000 ljudi), ali je primetan odliv zabeležilo i medicinsko osoblje (pad za oko 4.000).

Iz sektora bezbednosti u istom periodu otišlo je skoro 8.000 ljudi – 5.000 iz Ministarstva unutrašnjih poslova (dominanto uniformisana lica, manji deo administrativnog osoblja) i oko 3.000 iz Ministarstva odbrane.