Priča kao proizvod

Jedan od najboljih prijatelja svake male firme, posebno početne (start-up), je priča.

Ima jedna divna izreka u Londonu i Njujorku: gde god da ste, nikada niste više od 10 metara udaljeni od pacova i 50 metara od biznis plana! Svako ima poslovnu ideju, svako ima poslovni plan. Svi su napumpani mantrama biznis gurua o agilnoj inovaciji i „growth hacking“. Ipak, malo njih uspeva. Nešto fali…

Biznisi uspevaju uglavnom zbog nekoliko faktora: radikalna poslovna/tehnička ideja ili poslovni model, dobar početni kapital, iskusan menadžment tim, politička patronaža, sreća… Svaki biznis je na početku sam na svetu ako nema jedan od ovih faktora. Čak i sa njima, izuzev političke patronaže koja je u svetu anomalija (a kod nas pravilo, na žalost), nije lako, jer konkurencije ima mnogo.

Mnoge mlade firme precenjuju originalnost i vrednost svog proizvoda ili usluge. Postoje hiljade marginalnih unapređenja bazičnih tehnologija, mikro „use case“, čak istih ili vrlo sličnih konkurentskih proizvoda. Šta, onda, da se radi ako smo u maltene svemu isti kao konkurencija, a za nas još i niko ne zna? Jaka priča može da bude taj mali teg na vagi koji može pažnju (i kapital) da odvede u vašem pravcu.

Definišite vašu priču: jako, emotivno, živopisno i pamtljivo. Pričajte je u svakom kontaktu s vašim javnostima, u svakom parčetu komunikacije, svakoj prezentaciji, svakom susretu s vašim publikama. Utkajte je u vaš proizvod i uslugu, ako je moguće. Nekoliko je aspekata jake priče.

1. Da li znate zaista ko ste i šta ste? Zašto bi ljudi obratili pažnju na vas, koja je STVARNA jaka potreba koju zadovoljavate. Definišite to, pa to lepo dramatizujte. Da bi je definisali, pitajte sebe „da mi sutra firma umre, zbog čega bi ljudima nedostajala“.
2. Da li znate protiv čega (ne samo koga, vaše konkurencije) se borite? Šta je Kriva Drina koju hoćete da ispravite? Da sutra idete u rat i vaša kompanija je vojska, šta bi joj rekli da je motivišete za bitku? Definišite to, pa napišite u kratak, emotivan i „jak“ paragraf, vaš Manifest. Korišćenje marketing i poslovnog žargona je zabranjeno, samo jezik književnosti i filma.
3. Definišite koji ste brend arhetip. Ovo je velika oblast upravljanja brendovima. Guglujte. Da li vam je centralni arhetip Kreator (Apple), ili Čarobnjak (Google) ili Buntovnik (Harli Dejvidson) ili Negovatelj (Nivea)? Koje kombinacije arhetipova su u vašoj kategoriji neiskorišćene i potencijalno diferencirajuće. Ikea je Svakodnevni Kreator, Nektar je Društveni Šaljivdžija. Koji je vaš i kako je različit od vaše konkurencije? Jednom kada to znate, sve što radite i kako pričate, kako će vam izgledati kancelarije i komunikacija, koju vrstu ljudi ćete zapošljavati, izlazi iz toga…
4. Da li imate priču o poreklu? (Džek Denijels) Ili o trudu/mukama kroz koje ste prošli da bi postavili firmu (Dajson). Ili o slučajnosti koja je dovela do vašeg proizvoda/usluge (Post Its). Ili da vi niste za svakoga, uzmi ili ostavi, vi ste kompanija za one koji znaju zašto (Marmajt). Imate tajnu tehnologiju/tajni recept (mnoge firme u oblasti kiber-bezbednosti, ali i proizvodjači hrane). Možda geografsko poreklo? (Leskovac, Miroč, Arilje…)
5. Pitajte sebe: da smo slavna ličnost, lik iz knjige/filma – ko bi bili? Kako govorimo? Koju muziku slušamo, koje filmove gledamo? Ko definitivno nismo, niti želimo da budemo? Sve to onda pretvorite u vaš tonalitet komunikacije, prezentacije i interne organizacije, pakovanja, dizajna i svakod drugog ispoljavanja onoga što radite.
6. Konačno, pitajte sebe: koji su to formati komunikacije/prezentiranja na webu koji pasuju za nas? Duhovite demonstracije (Will It Blend)? ‘Prenkovi’ (Nordeus Head vs. Heart)? Jeftin, ali emotivan film (Wren Kisses). YouTube kanal sa objašnjenjima šta vaš proizvod/usluga radi, pop-up radnje na neobičnim mestima, kreativna direktna pošta (koja je meni dala moj prvi posao u Britaniji) itd.

Mnogo je načina da ispričate svoju priču. I to može da bude momenat koji je promenio vašu sudbinu.