Rod hercegovačkog grožđa veći za četvrtinu

Hercegovački vinari očekuju da će ovogodišnji rod grožđa biti veći za oko 25 procenata u odnosu na prošlu godinu, jer mu je pogodovalo vreme sa dosta sunčanih dana, bez padavina.

Grožđe u Hercegovini, tvrde vinogradari, daleko je ispred ostalih po rodu i kvalitetu, zbog povoljnih prirodnih uslova i mnogo sunčanih dana. Član Upravnog odbora Udruženja vinogradara i vinara istočne Hercegovine “Vinos”, Ranko Petijević, rekao je za agenciju Srna da u njemu očekuju veći prinos i kvalitetniji rod nego prošle godine jer su vremenske prilike bile povoljnije.

“Kvalitet našeg grožđa je izuzetan. Žilavka, na primer, nigde ne uspeva osim u Hercegovini. Grožđe iz Hercegovine zbog mnogo sunčanih dana je daleko ispred ostalih severnih sorti, a to su južnjačke – merlo, vranac, žilavka, šardone, kaberne, koje su prepoznatljive i daju dobar prinos i kvalitet vina”, naglasio je Petijević, koji je ujedno i vlasnik vinarije „Petijević“ iz Trebinja.

On je najavio da će berba grožđa ove godine kasniti oko 15 dana, jer je maj bio hladan i kišovit, pa će rane sorte šardonea početi da se beru oko 10. septembra, a vranca u drugoj polovini narednog meseca, prenosi Biznisinfo.ba.

Petijević ističe da se u Hercegovini, posebno u Trebinju, svake godine sade novi zasadi i godišnje se povećava za oko dva procenta. Obično se sade novi zasadi sorti po kojima je Hercegovina prepoznatljiva – žilavka i vranac.

“Na parceli sam zasadio novi vinograd od 2.400 loza, a planiram ove jeseni da sadim još jedan. Isplati se, ali ima dosta posla i nije lako raditi u vinogradima”, dodao je Petijević. On je dodao da je grožđe ove godine bilo lakše sačuvati, budući da je bilo manje potrebe za zaštitom.

Ako se zemlja u hercegovačkim vinogradima maksimalno iskoristi, po jednom hektaru može da se zasadi oko 7.000 loza od kojih je najbolje da svaka daje do tri kilograma grožđa, odnosno nešto više od 20 tona po hektaru.

Petijević je dodao da je zadovoljavajući rod koji prati kvalitet od 17 do 22 tone grožđa po hektaru. “Pratim rod i ako prerodi smanjujem, da ne bude po čokotu više od tri kilograma, radi kvaliteta vina, jer ako previše rodi loza, ne može kvalitet vina da bude očekivan”, pojasnio je Petijević.

On je ukazao da bi za lokalne vinare i vinogradare od velikog značaja bilo da se adekvatno zakonski uredi uvoz nekvalitetnog grožđa i vina u rinfuzi koje se, kako je rekao, posle prepakuje, što loše utiče na domaće proizvođače koji imaju kvalitetno grožđe i vino.

U Trebinju, gde je klima najpovoljnija za vinogradarstvo, ima oko oko 20 registrovanih vinarija.

Petijević je dodao da ima i oko 100 drugih manjih proizvođača vina, a sve je više ljudi koji sade vinograde, posebno u Trebinjskom i Popovom polju.

Vina iz Hercegovine se, kako je istakao, izvoze širom sveta, posebno ona koja dolaze iz velikih vinarija kao su “Tvrdoš”, “Vukoje” i “Anđelić”, a ostali izvoze i prodaju na domaćem i tržištima u regionu.