Skriveni dugovi za „Pojas i put“ 385 milijardi dolara

Ogromnih 385 milijardi dolara duga prema Kini, koji su nagomilale zemlje uključene u inicijativu „Pojas i put“, ostalo je skriveno od Svetske banke i MMF-a, objavila je američka istraživačka laboratorija AidData. U izveštaju se takođe navodi da se veliki deo kineskog razvojnog finansiranja u Pakistanu sastoji od skupih kredita sa 3,76 odsto kamate godišnje.

AidData navodi da je Peking učinio svoja inostrana finansijska sredstva netransparentnim. Kina, kako se tvrdi, sistematski prijavljuje dug prema modelu Svetske banke pozajmljujući novac privatnim kompanijama u zemljama sa nižim srednjim prihodom, koristeći kanale posebne namene, umesto državne institucije, prenosi Nikkei.

Ovo otežava dužnicima i multilateralnim zajmodavcima da procene troškove i koristi od učešća u inicijativi „Pojas i put“. Takođe, povećava mogućnost da dužnici upadnu u zamke duga uz samo jedan način da se izvuku – prodajući Kini geopolitički važnu imovinu.

U izveštaju se dalje navodi da zbog potrošnje Kine na dug po inicijativi „Pojas i put“ 42 zemlje sada imaju nivoe izloženosti javnog duga prema Kini veće od 10 odsto BDP-a. Na primer, železnički projekat Kina-Laos, koji finansira kineska Exim banka, vredan 5,9 milijardi dolara, jednak je trećini BDP Laosa, a finansira se isključivo skrivenim dugom.

U istraživanju AidData ispitano je više od 13.000 projekata inicijative „Pojas i put“ vrednih više od 843 milijarde dolara u 165 zemalja u periodu od 2000. do 2017. godine. Utvrđeno je da se kinesko pozajmljivanje inostranim zemljama drastično promenilo od doba pre inicijative „Pojas i put“, prenosi Guardian. Gotovo 70 odsto zajmova sada ide državnim kompanijama i bankama, projektima zajedničkih ulaganja, privatnim institucijama i u posebne namene.

To je dovelo do velikog prijavljivanja obaveza otplate na procenjenih 385 milijardi dolara, jer primarni zajmoprimci više nisu institucije centralne vlade sa strožim zahtevima za izveštavanje. Ovi dugovi se uglavnom ne pojavljuju u državnim bilansima, ali većina njih ima koristi od eksplicitnih i implicitnih oblika zaštite odgovornosti vlade domaćina, čime je zamagljena razlika između privatnog i javnog duga.

„Procenjujemo da vlade u proseku podnose izveštaje Kini o svojim stvarnim i potencijalnim obavezama otplate u iznosu koji je ekvivalentan 5,8 odsto svog BDP-a, na bazi procena nedovoljnog prijavljivanja (zajmova) za 165 zemalja“, navode autori izveštaja. Oni ističu da su Svetska banka i MMF svesni ovog problema, a da ga je izveštaj samo kvantifikovao.

U izveštaju se navodi da je oduzimanje imovine umesto otplate bilo dozvoljeno samo u direktnim državnim zajmovima, dok su sve češći aranžmani sklopljeni preko poluprivatnih mehanizama doveli do otplate iz prihoda finansiranih projekata. To je povećalo rizik kineskih zajmodavaca, ali to je bilo neophodno, jer su mnoge zemlje već bile opterećene dugom i nisu zvanično u mogućnosti da preuzmu više kredita.

Peking je obezbedio svoje kredite u zemljama bogatim resursima, pa su tako 125 milijardi dolara kredita Rusiji i 80 milijardi dolara Venecueli obezbeđeni prihodima od prodaje nafte i gasa. Neizvesna situacija sa izvršenjem otplate dugova je u zemljama u kojima je bilo građanskih nemira ili lošeg upravljanja.