Slab izvoz stvara probleme domaćim voćarima

Iako se trešnje na domaćim pijacama prodaju po cenama od 150 do 300 dinara za kilogram, proizvođači se poslednjih dana žale na izuzetno niske otkupne cene.

Proizvođači trešanja u najvećem voćarskom kraju Srbije, Grockoj i Ritopeku, u jeku sezone branja tog voća počinju da odustaju od tog posla jer im otkupljivači nude cenu od 60 do 80 dinara, a prekupci svega 30 dinara za kilogram.

Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara.

„Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo“, rekao je Matejić, prenose agencije.

Agroekonomista, Milan Prostran smatra da je do problema sa niskom otkupnom cenom trešanja došlo iz nekoliko razloga, od kojih je glavni  problem sa izvozom trešanja na tržište Rusije.

„Najveći motiv za širenje zasada trešnje bili su ugovori sa Ruskom federacijom o otkupu trešnje i očigledno je da tu postoje problemi. Rusija je uložila ogroman novac u zasade pod voćem poslednjih godina, kao i u žito. Takođe, uvek se javljaju i problemi sa ruskim poljoprivrednicima zbog konkurencije, uvek nešto zameraju našim domaćim voćarima. Trenutni problemi domaćih proizvođača trešanja očigledno su posledica promene trgovinskih relacija u odnosu na 2010. godinu kada su potpisani prvi ugovori o fitosanitarnim uslovima sa Rusijom“, kaže Prostran.

On dodaje da su na osnovu ugovora i velikih potreba za izvozom zasadi trešanja šireni u Srbiji, nove selekcije rađene u Institutu za voćarstvo u Novom Sadu, a domaći proizvođači dosta ulagali u proizvodnju.

Problem sa niskom otkupnom cenom je i taj što domaći kupci nemaju naviku da kupuju voće, u ovom slučaju trešnje u velikim količinama.

„Na pijacama građani kupuju po kilogram do dva trešanja, pritom je i cena visoka. Na pijacama se one nude za 150 do 300 dinara za kilogram, a od toga samo 30 do 65 dinara dobija proizvođač. Ostalo je ili do nakupaca ili do prosto velike ponude i male tražnje“, navodi Prostran.

On dodaje da se zbog vremenskih prilika očekivalo da će rod trešnje, pogotovo rane sorte, podbaciti kao kajsija, breskva, to se i obistinilo ali sad su stigle srednje rane i srednje kasne sorte trešanja, pa je povećan pritisak na tržište.

„Verovatno da postoje neki specijalni uslovi kada je reč o izvozu na rusko tržište, ali takođe je u Srbiji veliki problem to što je prerađivačka industrija na niskom nivou. Nekada smo imali fabrike koje su se bavile preradom voća, pa je i to uticalo na otkup, jer je trešnja voće koje se jede ili u svežem stanju ili se prerađuje, ne zamrzava se“, navodi naš sagovornik.

Probleme domaćih voćara trebalo bi prema rečima Milana Prostrana rešavati na nekoliko načina.

„Prvi je ulaganje i pokretanje prerađivačke proizvodnje, motivacija i edukacija domaćih potrošača da kupuju i konzumiraju više voća. Takođe, savetovao bih domaće proizvođače da se što više udružuju u zadruge kako bi im bilo lakše da reše probleme. Malinari su uspeli da se izbore za bolje uslove poslovanja. Ali nažalost, slična sudbina sa niskom otkupnom cenom čeka i proizvođače višanja i kajsija“, zaključuje Milan Prostran.