Srbija izgubila najmanje milion hektara obradivog zemljišta

Moderna poljoprivreda i teška mehanizacija zemljište nabijaju i ispošćuju, pa posebno kako je zemljište jedan od najvrednijih resursa Srbije stručnjaci apeluju da se zemlji vrati ono što biljke iz nje izvuku, pre svega korišćenjem prirodnog stajnjaka. Predlažu takozvanu regenerativnu obradu jer čuva plodnost, sprečava eroziju i smanjuje zagađenje.

Od šezdesetih godina izgubili smo najmanje milion hektara obradivog zemljišta. Čak 40 odsto vojvođanskih oranica spalo je na jedan odsto humusa, a nekada je prosek bio četiri, izveštava RTS.

„Praksa je pokazala da je moguće održavati nivo humusa u zemljištu kada se koriste biljni ostaci i zeleno đubrenje. Ako se taj postupak neprekidno i uredno radi 22 godine, povećaćemo sadržaj humusa za 0,4 odsto. Mora da se uspostavi ravnoteža između biljne i stočarske proizvodnje“, naglasio je stručnjak za poljoprivrednu mehanizaciju i zemljište dr Luka Radoja za RTS.

Profesorka Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Snežana Simić ističe da je to posebno važno zato što se unosom te materije popravlja stanje, odnosno zemljištu se vraćaju funkcije.

„Time se čuva se njegova strukturnost, a to je posebno značajno zbog veze sa drugim oblicima degradacije, na primer sa erozijom“, objašnjava Simić.

Plitko zaoravanje žetvenih ostataka, plodored i sejanje mahunarki koje čuvaju vlagu i plodnost, stručnjaci nazivaju regenerativnom poljoprivredom. Prepoznale su je i najveće svetske prehrambene kompanije. Poljoprivrednicima bi to uskoro mogla da bude licenca za saradnju sa njima.

Direktorka kompanije Nestle Srbija Marjana Davidović ističe da je zelena agenda jako velika tema svih velikih kompanija danas, i da se ulažu velika sredstva da bi se postiglo to da njihovi dobavljači mogu da bave regerativnom poljoprivredom kako bi konkurisali za subvencije EU.

Samo desetina ratara koristi mogućnost besplatne analize zemljišta

Ministartvo poljoprivrede finansira besplatnu analizu plodnosti zemljišta, ali samo 10 procenata poljoprivrednika to koristi. U 23 centra širom Srbije mogu da donesu uzorke sa čak tri parcele i provere sadržaj kalijuma, azota, fosfora.

Profesorka dr Snežana Janković sa Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ukazuje da su te analize bitne kako bi mogli da daju preporuke šta činiti sa već gotovim zasadima, kako u tim zasadima održati proizvodnju i da ona daje najveće moguće prinose uz upotrebu određenih količina, kako mineralnih tako i organskih đubriva.

Malo je i poljoprivrednika koji vode Knjigu polja u koju se unose podaci o agrotehničkim merama i prinosima, na osnovu čega se planira naredna setva. Zbog toga je inicijativa NALED-a se zakonski uredi digitalna verzija Knjige polja.

„To je izuzetno značajno za lokalne samouprave i za upravljanje opštinskim zemljištem, pre svega zbog poljoprivrede, zbog što većeg iskorišćenja potencijala i naravno zbog ekoloških razloga“, obrazložila je predsednica Odbora za hranu i poljoprivredu NALED-a Tamara Penjić.

Zemljište, šuma i voda su povezani. Kada se nanese šteta jednom od ovih elemenata, ugrožavaju se i ostali. Iz moderne poljoprivrede dolazi 24 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte.