Šta sve čeka one koji žele da imaju solarne panele u Srbiji?

Ponuda solarne opreme u Srbiji je u poslednjih pet godina znatno porasla, a oprema je višestruko pojeftinila i sada je na nivou evropskih cena. Nema zakonskih prepreka za instalaciju solarnog sistema za privatna lica, ako je sistem autonoman i nije prikačen na EPS mrežu, a u susret novom Zakonu o OIE, koji bi trebalo da učini i solarnu energiju još dostupnijom građanima, ova tema postaje sve aktuelnija i budi sve veće interesovanje.

„U izradi je zakon koji će napokon omogućiti da privatna domaćinstva koja su već na mreži mogu da instaliraju i dodatni solarni sistem, ali za početak, neće moći da prodaju višak proizvedene električne energije. Većina zemalja u okruženju već ima na snazi takve zakone. Za firme je situacija drugačija i moguća je instalacija solarnih elektrana za sopstvene potrebe“, objašnjava za Biznis.rs vlasnik permakulturnog imanja Rtanjski Vrt, Milan Stanković.

Kada je u pitanju veličina sistema za domaćinstvo, on kaže da je to relativan pojam koji zavisi od mnogih faktora. Na prvom mestu od veličine samog domaćinstva i njihovih potreba.

„Ako se planira klimatizacija na struju, grejanje vode i ako kuća nije energetski efikasna, onda sistem može da košta i više desetina hiljada evra. U suprotnom, ako je porodica ekološki svesna i vodi računa o potrošnji i prilagođavanju svoje potrebe ritmu sunčanih dana, onda takav sistem može da košta u rasponu od 5.000 do 10.000 evra. Instalaciju takvog sistema poželjno je da radi stručno lice, a postoje i mnoga video uputstva na internetu, pa i na sajtu Rtanjskog Vrta“, ističe naš sagovornik.

Na permakulturnom ekološkom imanju Rtanjski Vrt solarni sistem je instaliran i stavljen u funkciju sredinom 2016. godine. Kako Stanković tvrdi, za sada odlično služi njegovo domaćinstvo i zadovoljava sve njihove potrebe.

„U letnjim danima ili po sunčanom danu u stanju smo da koristimo i belu tehniku kao što je veš mašina, i mašina za pranje sudova, takođe možemo da koristimo i alate na struju, kao što je mešalica za beton, cirkular i slično. Apsolutno je isplativo i to na prvom mestu za domaćinstva koja nisu prikačena na električnu mrežu, ili za nova domaćinstva koja su udaljena više kilometara od električne mreže, obzirom da bi za njih priključak na mrežu bio veliki trošak. Instalacijom solarnog sistema ne samo da izbegavate trošak priključenja na mrežu, već nemate ni mesečne troškove za električnu energiju“, napominje gazda ekološkog imanja.

Dodaje da ovakav sistem ne samo da obezbeđuje nezavisnost, već pruža i veću sigurnost u snabdevanju električnom energijom, pa tako, iako se često dešava da u kraju u kojem žive nekad nema struje, ovo domaćinstvo i dalje neometano funkcioniše.

„Inače, solarni paneli ne ispuštaju nikakve štetne gasove tokom rada, mada postoji određena emisija CO2 gasova u procesu proizvodnje, ali je ona zanemarljiva u poređenju sa drugim izvorima energije. Ono što je najvažnije je da se na nivou države i zakona reguliše njihova reciklaža nakon perioda eksploatacije koji je oko 30 godina. Takođe, za autonomne sisteme treba isključivo koristiti olovne baterije, obzirom da se one mogu u potpunosti reciklirati“, napominje naš sagovornik.

Kada se jednom instalira, kako navodi Stanković, sistem zahteva minimalno održavanje. Svakodnevno bi trebalo očitati parametre na solarnom kontroleru, kako bi se proverila proizvodnja energije i napon baterija, kao i povremeno proveriti nivo tečnosti u baterijama ako nisu GEL tipa.

„Takođe, nekoliko puta godišnje treba oprati panele, obzirom da prljavština umanjuje proizvodnju elektične energije, a zimi se paneli moraju redovno čistiti od snega. Struju proizvodimo samo za naše potrebe, naš sistem je potpuno autonoman i nije priključen na mrežu tako da višak električne energije nemamo kome da ponudimo. Ipak, solarni paneli su definitivno pravi izbor za proizvodnju elekrtične energije, ali svako ko se odluči na taj korak za svoje domaćinstvo treba da se prilagodi i promeni svoje navike u pogledu potrošnje energije. U suprotnom, da bi sistem zadovoljio urbane navike potrošnje struje, naročito u zimskom periodu, morao bi da ima snagu panela od najmanje 15KW, a takvo ulaganje je teško isplativo. Tek kada se zakonski reguliše vraćanje viška struje u sistem javne električne mreže, veliki sistemi će imati ekonomskog smisla. Takođe bi zakonska liberizacija na našem tržištu pokrenula pravu revoluciju na ovom polju“, smatra Stanković.

Postoje dva tipa solarnih sistema – baterijski i mrežni

Kako objašnjava direktor firme za solarne panele „Sunčica“, Branko Živković, baterijski solarni sistemi se postavljaju na lokacijama koje nisu u mogućnosti da imaju priključak od EPS, odnosno, nemaju mogućnost da uvedu električnu energiju.

„Ovi sistemi uglavnom se koriste za vikendice, brodove i manja domaćinstva. Njihova cena se kreće od 1.500 do 10.000 evra sa ugradnjom, zavisno od toga koji potročači moraju da se napajaju. Recimo, neki standardan sistem cenovnog ranga od 2.500 evra u mogućnosti je da obezbedi napajanje frizidera, televizora, sijalica, pumpe za vodu i ostalih manjih potrošača. Bojler i šporet se svakako preporučuju u ovakvim okolnostima da budu na plin, jer su izuzetno veliki potrošači“, ističe Živković.

Mrežni solarni sistemi će, kako kaže, tek zaživeti uz novi Zakon o OIE koji bi trebalo da bude usvojen uskoro. Glavna ideja sa ovim sistemima jeste da korisnik već ima električnu energiju i da želi da vrši uštedu uz pomoć solarnih panela.

„Zakon o OIE zvanično uvodi novog aktera na tržištu električne energije – kupca/proizvođača ili prozjumera (eng. prosumer, nastalo od reči producer = proizvođač i consumer = potrošač). Jednostavno rečeno, kod obračuna sa neto merenjem, ukoliko se jednog meseca potroši 600 kWh, a proizvede 1.000 kWh, 400 kWh će se preneti u naredni mesec, kao megabajti kod mobilnih operatera. Može se smatrati i da se tih 400 kWh virtuelno skladište da bi se koristili kasnije po potrebi“, napominje naš sagovornik.

Dodaje da ono čega će sigurno biti jeste period preseka – u Crnoj Gori je to april, kada se anulira sav višak koji do tada nije potrošen.

„Smatramo da je takav model i više nego korektan, jer energija koja se najviše javlja kao višak leti ostaje na raspolaganju tokom zimskog perioda. Ako za primer uzmemo domaćinstvo sa prosečnom potrošnjom električne energije od 300 do 400 kWh mesečno, u kući od stotinak metara kvadratnih računica je sledeća – za te potrebe trebalo bi, prema novom Zakonu, koristiti petokilovatni solarni sistem koji bi naplatu korišćenja energije iz drugih izvora trebalo da ‘svuče’ na nulu. Takva investicija, podrazumevajući i ugradnju, košta oko 5.900 evra sa PDV, a isplati se posle sedam, osam godina“, pokazuje praksa u radu direktora firme „Sunčica“.

Instalacija svih gore navedenih sistema zahteva, kako ističe, maksimalno jedan do dva dana. Proces postavljanja se sastoji od montiranja solarnih panela na sam krov objekta, dok se ostatak opreme montira u unutrašnjosti objekta (zavisno koji tip sistema se ugrađuje). Ono što je bitno, naglasio je Živković, jeste da ljudi znaju da nikakva modifikacija postojećih električnih instalacija nije potrebna kakav god sistem da se montira.

Ministarstvo rudarstva i energetike o solarnim panelima

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Biznis.rs objašnjavaju da u prethodnom periodu postavljanje solarnih panela nije bilo naročito stimulativno za građane. Razlog za to bila je, kako kažu, njihova visoka cena i nedostatak pravnog okvira koji bi omogućio pravo na sticanje podticajnih mera za solarne elektrane.

„Do sada je u Srbiji izgrađeno 135 solarnih elektrana ukupne snage 11 MW. Međutim, imajući u vidu da je cena solarnih panela u prethodnih nekoliko godina značajno pala, a da su novim Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije otklonjene administrativne prepreke i predviđene pojednostavljene procedure za korišćenje elektrana manjih snaga, te da je prvi put uveden pravni institut kupac-proizvođač (tzv. prozjumer), može se očekivati da se u narednom periodu u značajnoj meri poveća korišćenje solarnih panela“, rečeno je u Ministarstvu.

Nacrtom Zakona o korišćenju OIE uveden je, kako napominju, novi vid podsticajnih mera u vidu tržišnih premija za proizvođače električne energije koji koriste obnovljive izvore energije.

„Srbija je ovaj vid podsticajnih mera uvela po ugledu na zemlje EU, a njihova suština zasniva se na tome da se visina premije određuje u postupku aukcija-nadmetanja, u okviru ovog modela podsticanja država nije u obavezi da otkupljuje proizvedenu električnu energiju isplaćujući za nju tzv. fid-in tarifu, čime se izdaci za državu, pa samim tim i građane smanjuju. Proizvođači se uz primenu ovakvog, modernog modela podsticanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije pripremaju za poslovanje zasnovano na isključivo tržišnim principima bez pomoći države“, objašnjeno je u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Dodaje se da manja postrojenja snage do 500 kW i dalje mogu steći fid-in tarife, kao i da je novina da se mogu steći fid-in tarife za inovacione projekte u cilju podsticanja inovacione delatnosti u oblasti obnovljivih izvora energije.

„Domaćinstvo koje bi postavilo solarni panel za proizvodnju struje za sopstvene potrebe prema nacrtu novog Zakona o korišćenju OIE moglo bi da dobije status kupca-proizvođača. Na taj način kupac proizvođač bi morao najpre da potroši proizvedenu energiju za sopstvene potrebe, a eventualni višak proizvedene električne energije mogao bi da isporuči u mrežu, a za taj „višak“ može da umanji račun u narednom mesecu. Snabdevač će imati obavezu da kupcu-proizvođaču ponudi ugovor u okviru koga će navedene mogućnosti biti uređene. Jedina novina u pogledu priključenja u odnosu na dosadašnju praksu jeste ugrađivanje dvosmernog brojila, koje bi omogućilo registrovanje električne energije u oba smera“, pojašnjeno je u Ministarstvu.