Stočarstvo u krizi i pored podsticajnih mera

I pored velikih budžetskih izdvajanja za podsticaje u stočarstvu, izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazuje da je ovaj sektor i dalje u dubokoj krizi.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da je u periodu od 2016. do 2018. godine za poboljšanje stočarske proizvodnje država dala oko 28 milijardi dinara, ali da to nije dovelo do povećanja broja grla, niti proizvodnje mesa, kao ni većeg izvoza.

„Stočarska proizvodnja u Srbiji suočava se sa brojnim problemima koji za posledicu imaju smanjenje broja grla i pad proizvodnje pojedinih vrsta mesa. Samo ove godine smo uvezli oko 300.000 prasića. Pre dvadeset godina u Srbiji je bilo 1,1 milion krmača, a u ovoj godini 110.000, čak deset puta manje„, naglašava Gulan.

U izveštaju Državne revizorske institucije navodi se da Ministarstvo poljoprivrede upravljanjem nije obezbedilo stalnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu.

“Prilikom planiranja Ministarstvo nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede je vršilo samo delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja”, piše u izveštaju.

Prema rečima Branislava Gulana, Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu neizmirene obaveze iz prethodnog perioda čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini.

„Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva i kada podnesu uredne zahteve odlučivanje po zahtevima predugo traje. Neko dobije odgovor za 30 dana, a neko čeka i po 500 dana. Zahtevi se ne obrađuju po vremenu dospeća što stvara nesigurnost kod korisnika podsticaja da će im podsticajna sredstva biti na raspolaganju za novi proizvodni ciklus. Uprava nema propisane procedure u postupku dodele podsticajnih sredstava pa postoji rizik da poslovni procesi, između otalog, i zbog toga dugo traju”, objašnjava Gulan.

Zbog izuzetno lošeg stanja u stočarstvu prema rečima našeg sagovornika, trebalo bi napraviti korenite promene i angažovati najstručnije ljude iz ove oblasti.

“Preporuke Državne revizorske institucije odnose se, između ostalog, i na to da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba da obezbedi planska dokumetna kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, očekivani rezultat, kao i oblik, vrsta, namena i obim podsticaja. Ono što je veoma važno je da se podsticajna sredstva poljoprivrednicima daju u razumnim rokovima. Što se tiče stočarstva moraju da se utvrde razlozi zašto mere nisu dovele do napretka i da se predlože dalja rešenja”, kaže Branislav Gulan.

Naš sagovornik ističe da je potrebno i da Uprava za agrarna plaćanja definiše način na koji zaposleni dokumentuju poslovne procese i da se obezbede naknadne kontrole u cilju njihove potpune pripremljenosti za vrstu i obim posla.