Srbija već ima previše startapova, glavni izazov je put do tržišta

Inovacioni sistem u Srbiji, kao i onaj u Evropi, suočava se sa ključnim izazovom koji se jednostavno može opisati dilemom – da li je stvaranje sve većeg broja startap kompanija postalo svrha samo sebi dok prave ekonomske transformacije nema na vidiku?

Izvršni direktor Evropskog centra za razvoj inovacionih sistema (EFIS) i koordinator Evropske tabele inovacija (European Innovation Scoreboard) Alaster Rid (Alasdair Reid) poslao je na 18. godišnjoj konferenciji Instituta ekonomskih nauka u Beogradu poruku da Srbiji, kao ni Evropi, nije potrebno više startapova. Stvarni izazov i prioritet jeste njihovo skaliranje.

Rid je upozorio da preveliki broj startapova često vodi ka fragmentaciji sistema.

“Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), u Evropi postoji više od 225.000 startapova, ali svega oko 365 jednoroga (kompanija čija vrednost prelazi milijardu dolara), što je drastičan zaostatak u poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama”, naveo je on.

Podaci OECD-a pokazuju da je početno finansiranje u Evropi na sličnom nivou kao u SAD, ali problem nastaje onog trenutka kada kompanije treba da porastu.

Srbija na nacionalnom nivou ima gotovo identičan problem. Izazov nije u masovnom rađanju novih biznisa, već u negovanju, izgradnji i ulaganju u one startapove koji imaju najveći potencijal da se probiju i skaliraju na međunarodnom tržištu, kazao je Rid.

Srbija dobar đak na papiru

Analizirajući poziciju Srbije Rid je istakao da je naša zemlja jedan od dobrih đaka u smislu statistike i indikatora, što omogućava prilično precizno poređenje našeg inovacionog učinka sa državama članicama Evropske unije. Za razliku od nekih drugih zemalja kandidata Srbija pruža kvalitetne podatke, iako prostor za napredak i dalje postoji.

Pogled na podatke u poslednjih osam godina, periodu koji Evropska tabela inovacija tradicionalno prati, pokazuje da je Srbija ostvarila stabilan napredak. Inovacioni učinak Srbije poboljšan je za osam procentnih poena.

Međutim, u istom periodu, Evropska unija u celini napredovala je za 11,5 odsto. To praktično znači da, uprkos sopstvenom rastu, Srbija nije uspela da smanji zaostatak za opštom pozicijom EU.

Sa druge strane, ohrabruje činjenica da Srbija ostvaruje bolje rezultate od jednog broja samih država članica EU, što govori o solidnoj startnoj poziciji.

Po produktivnosti na samom dnu

Kada je reč o pozitivnim indikatorima, Srbija napreduje izuzetno dobro u rashodima za inovacije koji nisu istraživanje i razvoj, što obuhvata organizacione i marketinške rashode koji svedoče o kreativnosti društva i prepoznatljivosti Beograda kao kreativnog čvorišta.

Takođe, mala i srednja preduzeća u Srbiji po statistici ostvaruju odlične rezultate u uvođenju inovativnih proizvoda, dok se po saradnji među malim i srednjim preduzećima Srbija nalazi na visokom 17. mestu od 40 posmatranih zemalja. U pretvaranju inovacija u konkretnu prodaju (prodaja novih inovacija na tržištu), Srbija drži 19. mesto, što je u samoj sredini rang-liste.

Međutim, ključni jaz nastaje u indikatorima konverzije i kontekstu skaliranja, pa je tako po potrošnji rizičnog kapitala Srbija na skromnom 33. mestu, po rashodima za inovacije po zaposlenom na 30. mestu, u intelektualnoj imovini zauzima 35. mesto, dok je po parametrima produktivnosti na samom dnu rang-liste.

Ovi podaci ukazuju na ozbiljan strukturni problem, odnosno da u sistemu izostaje transformacija inovacione aktivnosti u konkretne ekonomske i društvene rezultate. Odlična istraživanja sa fakulteta i naučnih instituta ne uspevaju da se u dovoljnoj meri pretvore u praktična rešenja i komercijalni uspeh, ističe Rid.

Lekcija sa zapada Irske

Pored konverzije nauke u privredu, drugi veliki izazov Srbije jeste neravnomeran regionalni razvoj. Prema Regionalnoj tabli sa rezultatima u oblasti inovacija za 2025. godinu, regioni u Srbiji ostvaruju prilično različite rezultate. Beograd, kao metropola sa veoma raznovrsnim inovacionim sistemom očekivano prednjači, baš kao što Atina, Talin ili Brisel nadmašuju ostatak svojih zemalja.

Međutim, Rid naglašava da inovacije moraju postati teritorijalno šire primenjene. Kao primer dobre prakse naveo je primer sa zapadne obale Irske, gde je u izrazito ruralnom području kreirano AI čvorište sa startapovima i skejlapovima koji se uspešno skaliraju. Njegova poruka je u tom smislu da se razmišljanje mora proširiti van Beograda kako bi se transformacija dogodila na teritoriji cele zemlje.

Promena globalnog poslovnog modela dodatno komplikuje jednačinu. Nekadašnji startap ekosistemi građeni su oko IT usluga, dok danas primat preuzima duboka tehnologija (deep tech), od biotehnologije i naprednih materijala, do odbrane i veštačke inteligencije. Deep-tech startapovi zahtevaju znatno više kapitala, izgradnju novih proizvodnih pogona i pristup sofisticiranoj istraživačkoj infrastrukturi.

Srbija trenutno nije obuhvaćena prvim izdanjem Evropske tabele sa rezultatima za startape i skejlapove (koja je pokrivala 27 članica EU), ali je prikupljanje podataka u toku i očekuje se njeno uključivanje u narednom izdanju.

Ipak, analiza prilika i rizika u okviru politika EU pokazuje da Srbija mora pažljivo da balansira. Nedostatak razvijene infrastrukture i domaćeg rizičnog kapitala može podstaći osnivače sa visokim potencijalom da presele poslovanje u EU.

Rid upozorava da u tom slučaju generisanje stvorene vrednosti biva potpuno odvojeno od Srbije. Kao suprotan, pozitivan primer, navodi Estoniju koja je uspela da ostvari najveći broj jednoroga po glavi stanovnika, a da istovremeno zadrži istraživanje i razvoj, dizajn i korporativne strategije unutar svojih granica.