Šta je blizanac tranzicija i koliko nas zapravo košta AI?

Evropska industrijska politika već godinama u fokusu drži takozvanu blizanac (twin) tranziciju. Reč je o istovremenom prelasku na zelenu ekonomiju i duboku digitalizaciju. Ideja koja zvuči kao savršena simbioza sugeriše da digitalne tehnologije, a posebno veštačka inteligencija (AI), predstavljaju ključni alat za održivi razvoj, smanjenje emisija i otporan rast.

Ipak, kada se sa romantičnih političkih parola pređe na konkretne brojke, ekonomske analize i stanje na terenu, slika postaje znatno složenija, izjavila je na godišnjoj konferenciji Instituta ekonomskih nauka u Beogradu profesorka Nikoleta Koročer (Nicoletta Corrocher) sa italijanskog Bocconi Univerziteta.

Osnovni argument zagovornika digitalizacije jeste takozvani decoupling proces, odnosno postizanje privrednog rasta bez pratećeg povećanja štete po životnu sredinu ili potrošnje prirodnih resursa.

Evropska statistika za period od 1990. do 2024. godine deluje ohrabrujuće, realni bruto domaći proizvod (BDP) je masivno porastao, dok su zelene emisije smanjene za čak 40 odsto.

U teoriji, digitalne tehnologije ovaj trend dodatno ubrzavaju. Kroz optimizaciju procesa u firmama, simulacije, elektronsku trgovinu i video-konferencije, ljudi manje putuju, kompanije bolje upravljaju otpadom, a potrošači menjaju navike. Međutim, profesorka Koročer upozorava da se ne sme ignorisati druga strana medalje, odnosno mračna strana digitalizacije koju mnogi nazivaju “slonom u sobi“. Ekološki pritisak koji dolazi iz sektora informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), a koji je dodatno eskalirao ekspanzijom veštačke inteligencije, poprima zabrinjavajuće razmere.

“Statistika je neumoljiva. U 2024. godini samo globalni data centri bili su odgovorni za potrošnju 1,5 odsto ukupne globalne električne energije. Ono što više od samog preseka stanja brine stručnjake jeste dinamika rasta. Od 2017. godine, dakle još pre eksplozije generativne veštačke inteligencije, potrošnja struje u data centrima rasla je po stopi od 12 odsto godišnje, što je preko četiri puta više od rasta ukupne potražnje za energijom”, precizirala je Koročer.

Uticaj se, naravno, ne završava na ugljendioksidu. Ekološki otisak IKT sektora obuhvata i masivnu potrošnju vode, složeno upravljanje otpadom, kao i iscrpljivanje sirovina neophodnih za izradu infrastrukture. Uz to, digitalne platforme stimulišu masovnu potrošnju. Lakše naručivanje preko interneta znači i veći obim kupovine, a samim tim i veće emisije.

Kao ilustraciju razmera problema, Koročer navodi podatak da je samo treniranje Metinog generativnog AI modela (Llama 3.1) generisalo 72 odsto više emisija nego treniranje čuvenog ChatGPT-4 modela, što je količina ekvivalentna godišnjim emisijama ugljen-dioksida koje napravi 500 prosečnih Amerikanaca.

Tehnološka realnost: Twin patenti su još uvek samo niša

Analizirajući šta se dešava na nivou samih inovacija i patenata, podaci OECD-a pokazuju da takozvani twin patenti, inovacije koje istovremeno sadrže digitalnu i zelenu komponentu, čine svega 2,5 odsto ukupnog broja globalnih patenata.

“Iako rastu brže od čistih digitalnih ili čistih ekoloških patenata, reč je o specifičnoj niši koja je ekstremno koncentrisana. Čak 85 odsto ovih inovacija nastaje u samo nekoliko zemalja: SAD, Japanu, Kini, Južnoj Koreji i Nemačkoj”, navodi Koročer.

Većina ovih patenata usmerena je na ublažavanje klimatskih promena, pri čemu prednjače pametne mreže i energetski sektori, a razvijaju ih prvenstveno veliki IKT giganti ili masivni industrijski konglomerati. Kada se analiziraju mala i srednja preduzeća (MSP), koja čine više od 99 odsto privrednog sektora u Evropi, slika je potpuno drugačija.

U nedavnoj studiji sprovedenoj na osnovu podataka Eurobarometra, istraživači su otkrili da digitalizacija, poput ulaganja u infrastrukturu i alate za praćenje, direktno povećava verovatnoću rasta i prihoda malih preduzeća.

Međutim, održivost i zelene investicije nemaju trenutni merljivi efekat na rast prometa. Štaviše, integracija zelene i digitalne strategije kod MSP-a često ne daje finansijske rezultate.

“Razlog leži u tome što mala preduzeća, ograničena finansijama i menadžerskim kapacitetima, na zelene zahteve uglavnom gledaju kroz prizmu ispunjavanja administrativne regulative, dok se digitalizaciji okreću jer im ona donosi brzu finansijsku isplativost”, navodi profesorka Bocconi Univerziteta.

Izgradnja kapaciteta pre ekologije

Zaključak stručnjaka jeste da zelena i digitalna tranzicija ne smeju biti prepuštene stihiji i da zahtevaju promišljen dizajn i ciljane politike. Za privrede koje hvataju priključak, poput zemalja regiona, ključni zadatak leži u razvoju sopstvenih tehnoloških i upravljačkih kapaciteta, kao i u jačanju mreža između kompanija i istraživačkih instituta.

Ulaganje u naprednu infrastrukturu, poput superkompjutera i data centara, jeste neophodan preduslov za tehnološki skok, ali dugoročni uspeh zavisiće od toga koliko će privreda umeti pametno da koristi te resurse.

“Izazov sa kojim se Evropa suočava jeste kako pomiriti neophodnost digitalnog rasta i veštačke inteligencije sa nemilosrdnim ekološkim otiskom. I to je zadatak koji će u godinama pred nama definisati granice održivog razvoja čitavog kontinenata”, zaključuje Koročer.