Jedan data centar troši struju kao ceo Kragujevac – Da li Srbija ima dovoljno kapaciteta?

Potrošnja električne energije koju zahtevaju savremeni data centri postaje jedno od ključnih pitanja digitalnog razvoja Srbije. Dok država ulaže u širenje infrastrukture za skladištenje i obradu podataka, stručnjaci upozoravaju da bi ubrzani razvoj veštačke inteligencije i cloud servisa mogao ozbiljno da optereti domaći elektroenergetski sistem.

Na to je ukazao i dr Branimir N. Grgur, profesor sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, analizirajući u razgovoru za Biznis.rs koliko energije troše data centri i kakve posledice njihov razvoj može imati po energetsku stabilnost zemlje.

Data centri predstavljaju osnovu savremene digitalne infrastrukture. U njima se skladište ogromne količine podataka, održavaju cloud servisi, internet platforme, poslovni sistemi i elektronska uprava. Reč je o objektima ispunjenim serverima i mrežnom opremom koji moraju da rade bez prekida, uz stalno napajanje i snažne sisteme za hlađenje.

„Najveći državni data centar u Srbiji nalazi se u Kragujevcu i trenutno raspolaže instalisanom snagom od oko 14 megavata. Kada bi radio punim kapacitetom tokom cele godine, njegova potrošnja dostizala bi približno 123 gigavat-sata električne energije godišnje“, navodi profesor Grgur.

On dalje ukazuje da iako to trenutno predstavlja oko 0,34 odsto ukupne proizvodnje električne energije Srbije, planirano proširenje značajno menja sliku.

„Ako centar dostigne 40 megavata, godišnja potrošnja skočila bi na oko 350 gigavat-sati, dok bi pri maksimalnom kapacitetu od 56 megavata trošio gotovo 500 gigavat-sati godišnje. To bi značilo da jedan data centar koristi između jedan i 1,4 odsto ukupne domaće proizvodnje struje“, objašnjava Grgur.

Poređenja radi, termoelektrane TENT A i TENT B zajedno proizvode između 18 i 22 teravat-sata godišnje, pa bi budući data centar trošio oko 2,5 odsto njihove ukupne proizvodnje. U odnosu na hidroelektranski sistem Đerdap, njegova potrošnja bila bi ekvivalentna približno 4,5 procenata godišnje proizvodnje.

Profesor Grgur upozorava da bi razvoj veštačke inteligencije, cloud servisa i digitalne infrastrukture mogao da dovede do toga da svi veliki data centri u Srbiji tokom naredne decenije zajedno troše između jednog i dva teravat-sata godišnje. To bi predstavljalo između tri i šest procenata sadašnje ukupne proizvodnje električne energije u zemlji.

„Posebno ilustrativan primer je upravo Kragujevac. Grad bez data centra godišnje troši između 400 i 550 gigavat-sati električne energije. Sadašnji data centar od 14 megavata već je povećao ukupno gradsko opterećenje za oko četvrtinu. Ukoliko se proširi na 40 megavata povećanje bi dostiglo oko 70 procenata, a pri kapacitetu od 56 megavata data centar bi gotovo sam trošio količinu električne energije jednaku potrošnji čitavog grada“, ističe naš sagovornik.

On dodaje da, osim energetskog opterećenja, veliki data centri stvaraju i značajne toplotne efekte.

„Gotovo sva električna energija koju serveri koriste pretvara se u toplotu, pa ovakvi objekti postaju ozbiljan urbanistički i ekološki faktor. To podrazumeva dodatno zagrevanje vazduha, veću potrebu za rashladnim sistemima, povećanu potrošnju vode i pojavu lokalnih toplotnih ostrva, posebno tokom letnjih meseci“, kaže profesor Grgur.

U svojoj analizi profesor navodi i da bi buduća reverzibilna hidroelektrana Bistrica, planirana sa snagom između 628 i 660 megavata, mogla godišnje da proizvodi između jednog i 1,5 teravat-sati električne energije. Međutim, procene pokazuju da bi gotovo celokupna proizvodnja takvog postrojenja mogla da bude usmerena upravo na snabdevanje data centara ako se nastavi sadašnji trend njihovog razvoja.

Dodatni problem predstavlja činjenica da Srbija poslednjih godina sve češće iz izvoznika prelazi u uvoznika električne energije, naročito tokom zime i sušnih perioda.

U kritičnim danima zemlja mora da uvozi između 500 i 1.500 megavata snage, dok ukupni energetski manjak, kada se uračunaju remonti, havarije i vršna opterećenja, može da dostigne između jednog i tri teravat-sata godišnje.

„Istovremeno, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora još nije dovoljno razvijena da prati očekivani rast digitalne infrastrukture. Vetar trenutno proizvodi između 1,6 i dva teravat-sata godišnje, dok solarne elektrane daju između 0,15 i 0,3 teravat-sata. Ukupna proizvodnja iz vetra i sunca tako iznosi do 2,3 teravat-sata godišnje, pa bi značajan deo te energije mogao da bude usmeren upravo na potrebe data centara“, pojašnjava naš sagovornik.

Slični trendovi već su vidljivi širom sveta. Globalni data centri su tokom 2024. godine potrošili oko 415 teravat-sati električne energije, odnosno približno 1,5 procenata ukupne svetske potrošnje. Procene govore da bi do 2030. godine ta potrošnja mogla da dostigne između 1.000 i 1.300 teravat-sati godišnje, pre svega zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.

„Zbog ogromnih potreba za energijom i sistemima za hlađenje pojedine evropske energetske kompanije već razmatraju pretvaranje starih termoelektrana na ugalj i gas u data centre. Kompanije poput Engie, RWE i Enel vide u tome način da izbegnu troškove zatvaranja starih postrojenja, dok tehnološki giganti poput Amazona i Microsofta na tim lokacijama dobijaju brz pristup elektroenergetskoj mreži i velikim količinama vode potrebne za hlađenje servera“, zaključuje dr Branimir N. Grgur, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.