Kompanije koje još nisu počele da koriste veštačku inteligenciju već kasne

Dok srpske kompanije još uvek oklevaju između eksperimenta i strategije, neke IT firme su već duboko zagazile u razvoj veštačke inteligencije – grade interne AI akademije, uvode digitalne agente i preračunavaju produktivnost u sasvim novim razmerama.

Na marginama godišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS) razgovarali smo sa Aleksandrom Nedeljkovićem, šefom korporativnog razvoja (Chief Corporate Development Officer) kompanije Mainstream Group, o tome koliko je veštačka inteligencija zaista ušla u srpske kompanije, zašto enterprise usvajanje kasni i šta bi direktori trebalo da urade već danas.

Puno se priča o veštačkoj inteligenciji – koliko je ona danas stvarna potreba, a koliko trenutni hajp?

“Prošle godine su firme uglavnom eksperimentisale – nešto malo probale, posmatrale šta se dešava… Ove godine se vidi konkretan pomak, pre svega u ličnoj upotrebi AI alata za posao. Otpor je znatno manji nego ranije. Ljudi su shvatili da AI greši, ali i da greše i oni sami. Ono u čemu se ipak kasni jeste usvajanje na nivou preduzeća (enterprise). Malo je firmi koje su definisale ozbiljnu AI strategiju ili politiku korišćenja. Tu još uvek vlada pristup kolebanja”, ocenjuje Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs.

Koji sektori prednjače?

“IT kompanije su već otišle dosta daleko. Od ostalih, banke ozbiljnije razmatraju primenu – imaju tradiciju rada sa podacima i mašinskim učenjem, pa je za njih taj korak manji. Ali generalno, moj utisak je da kod manjih i srednjih firmi sve zavisi od konkretne osobe, koliko je radoznala i koliko je voljna da istražuje. To je, zapravo, ključna razlika između AI i klasičnog softvera. Kod ERP-a, na primer, znaš šta je ulaz, šta je izlaz. Kod AI-a moraš stalno da eksperimentišeš, da probaš različite pristupe. Taj duh istraživanja zavisi od pojedinca – Ili ga imaš ili ga nemaš.”

Kako vi to rešavate unutar kompanije?

“Krenuli smo od sebe. Umesto da prvo radimo za klijente, rekli smo – sredimo najpre sopstvene procese. Imamo internu AI akademiju, nivoe edukacije, AI šampione koji šire znanje kroz tim. Cilj nam nije smanjivanje broja zaposlenih, naprotiv – cilj je da sa istim brojem ljudi odradimo tri do četiri puta više posla.”

Šta je sa bezbednošću podataka prilikom korišćenja raznih AI platformi? Koliko firme uopšte razmišljaju o tome?

“Nedovoljno. Mnogi zaposleni koriste besplatne ili lične verzije alata i u njih unose firmine podatke, a to je ozbiljan rizik, posebno kada su u pitanju podaci klijenata ili poverljive informacije. Mi smo se opredelili za enterprise verzije koje su zatvorene za kompaniju – nema curenja podataka ka spoljnim modelima. GDPR i compliance su i dalje komplikovana tema, i mislim da će regulatorni aspekt AI-a biti sve važnija tema u narednom periodu.”

A cene? Mogu li manja preduzeća to sebi da priušte?

“Trenutne cene su zapravo subvencionisane – kompanije poput Anthropica i OpenAI-a svesno drže cene nisko da bi ubrzali usvajanje, iako troškovi infrastrukture, data centara i energije rastu. Dugoročno, cene će rasti. Zato je sada pravo vreme da se uđe, dok je pristup relativno povoljan. Dvadeset-tridesetak dolara mesečno po korisniku nije opterećenje; enterprise paket za tim je nešto više, ali isplativost je jasna ako postoji konkretan slučaj primene.”

Šta biste poručili direktorima koji još oklevaju?

“Krenite! Odvojite mali budžet – 10-20 hiljada evra – i eksperimentišite bez pritiska da odmah dobijete savršen rezultat. Nađite nekoga ko je već prošao kroz proces da vas vodi, jer i dva-tri meseca prednosti ovde znače puno. Firme koje danas ne krenu sutra će kasniti, a razlika između onih koji su ušli u AI i onih koji nisu počeće sve više da se vidi. Ne u teoriji, već u produktivnosti, kvalitetu i troškovima.”