Banke i fondovi traže brže odluke kompanija i regionalni rast: „Prilike za M&A u Srbiji dolaze retko i prolaze brzo“

Kompanije u Srbiji sve više gledaju ka akvizicijama, alternativnim izvorima finansiranja i regionalnom širenju kao načinu da ubrzaju rast, dok banke i investicioni fondovi poručuju da je brzina odlučivanja postala ključna konkurentska prednost. To je bila jedna od glavnih poruka panel diskusije „Kako do optimalnog modela finansiranja razvoja“, na godišnjoj konferenciji Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

Predstavnici bankarskog sektora, investicionih fondova i konsultantskih kuća ocenili su da domaće kompanije i dalje nedovoljno koriste potencijal regiona Zapadnog Balkana, kao i sofisticiranije modele finansiranja koji su standard na razvijenijim evropskim tržištima.

Jelena Simić Jarić iz Erste banke govorila je o iskustvu koje je njena banka stekla ulaskom na poljsko tržište, transakcijom koja je cenu akcije podigla sa 65 na gotovo 105 evra u manje od godinu dana. Lekcija, ipak, nije bila ni o Poljskoj ni o Španiji (odakle je banka koju je Erste kupio), već o modelu odlučivanja.

„Radite kao korporativna banka sa brzim odlučivanjem. To pravi razliku u konkurenciji, to pravi razliku u dobijanju transakcija koje su lukrativne za sistem, a sa druge strane daje klijentima prednost da odgovore na tržištu u momentu kada je to zaista potrebno“, ocenila je Simić Jarić.

UniCredit banka je sličnu poruku prenela kroz svoju inicijativu „Advisors and Business“ – interni naziv za savetodavnu funkciju koja obuhvata M&A, sindikaciju i strukturirano finansiranje. Filip Stikić, direktor za korporativno bankarstvo UniCredita, naglasio je da srpske kompanije imaju na raspolaganju više alata nego što ih koriste: od digitalne platforme DealSync za spajanje kompanija u rasponu valuacije od 10 do 50 miliona evra, do „stapled financinga“ – unapred strukturirane ponude finansiranja za potencijalne kupce biznisa.

„Ako kompanija želi da proda, kupci iz inostranstva ne poznaju naše tržište. Mi smo kao banka spremni da ponudimo unapred finansiranje svakom potencijalnom kupcu“, rekao je Stikić i kao primer zamaha na tržištu kapitala naveo Telekom Srbije, koji se zadužio 1,95 milijardi evra kroz emisiju obveznica uz 14 puta premašenu potražnju – iznos koji je, kako je rekao, na tržištu kredita „apsolutno nemoguće naći“.

Asimetrija između srpskog i susednih tržišta

Marko Hinić, partner u Integral Capital Group, bio je znatno uzdržaniji u pogledu strateških opcija. Fond koji vodi ulaže u centralnu i istočnu Evropu – bez Poljske – i dugogodišnje iskustvo sa tržištima poput Rumunije, Češke i Mađarske daje mu jasnu perspektivu o tome gde Srbija stoji.

„Mi nismo ni najbolji, ni najperspektivniji. To kolege iz banaka jako dobro znaju jer se bore s tim svaki dan unutar svojih sistema“, istakao je.

Ono što Hinić smatra ključnim jeste asimetrija između srpskog i susednih tržišta: kada kompanija u Rumuniji ili Češkoj procenjuje da li da se proda, može da čeka konjunkturu, da planira, da postavi rok. U Srbiji, tvrdi on, takav luksuz ne postoji.

„Bojim se da ovde moramo biti reaktivni. Dolazi kupac i vidi nešto interesantno – odluka treba da se donese brzo. Prilike za M&A ovde su mnogo ređe i prolaze jako brzo.“

Što se tiče sektora, fondovi se klade na potrošnju – FMCG, privatno zdravstvo, privatno školstvo – i na tehnologiju.

„Ne možemo više da ignorišemo tehnologiju. Ne možemo reći da smo tehnološka kompanija ili ne – morate biti lider u tehnologiji bez obzira kojom industrijom se bavite.“

Trideset miliona evra za kompaniju koju domaće banke nisu htele da finansiraju

Marko Nikolovski, osnivač kompanije Nikolovski & Co, doneo je najkonkretniji primer. U poslednjih šest meseci njegova firma pomogla je jednoj srpskoj kompaniji, iz segmenta koji je opisao kao „banalan na pogled“, da obezbedi kreditnu liniju od 30 miliona evra od evropskih banaka i fondova.

„Ta kompanija u Srbiji nije mogla da dobije finansiranje jer lokalne banke smanjuju limite. Evropske banke su bile veoma otvorene.“

Ključni element bila je uključenost izvoznih kreditnih agencija, koje su pokrile rizik i omogućile povoljniju strukturu. Finansiranjem je pokriven izvoz robe, đubriva i srodnih proizvoda.

„Ovo nije alternativno finansiranje u evropskom smislu – tamo je to standard. Za lokalne standarde jeste.“

U farmaceutskom sektoru, koji je posebno izdvojio kao perspektivan, isti princip funkcioniše kroz prodaju portfolija brendova strateškim kupcima, umesto prodaje cele kompanije.

„Kompanija prodaje samo imovinu, sve statusne obaveze ostaju na prodavcu. Rizik je manji, valuacije su veće“, naveo je Nikolovski i dodao da jedan od njegovih klijenata zatvara transakciju vrednu oko 100 miliona evra u farmaceutskom sektoru do kraja godine.

Regionalna ekspanzija: Prednost koju ne koristimo

Na panelu se govorilo i o regionalnom kontekstu, a učesnici su skrenuli pažnju na strukturnu prednost Srbije koja ostaje neiskorišćena: Srbija je najveća zemlja Balkana van EU, sa šest miliona stanovnika i Beogradom kao regionalnim centrom.

„Firme odavde imaju jaku poziciju kada idu u Bosnu i Hercegovinu, u Crnu Goru, pa i u Albaniju. Ne razumemo koliko dobru poziciju imamo. Sami sebe ograničavamo u glavi, a perspektive i horizonti koje imamo su daleko širi.“

Kao primer navedena je kompanija koja iz Beograda uspešno prodaje u Ljubljani, Sarajevu i Skoplju, kao i preduzeće iz Srbije koja posluje u Hrvatskoj i Sloveniji.

Finansijsko zdravlje kao osnov svakog M&A

Na pitanje šta banke gledaju kada kompanija traži finansiranje akvizicije, Jelena Simić Jarić iz Erste banke je opisala alat koji koriste pod nazivom „financial health“ – simulacija budućeg rejtinga kombinovane kompanije nakon spajanja.

„Klijent nam donosi svoje projekcije, P&L, bilanse, a mi radimo malo drugačiju matricu. Neki senzitivni pokazatelji u bilansima mogu dovesti do pada rejtinga, što banci donosi veće konzumiranje kapitala, a kompaniji povećanje troškova finansiranja“, objasnila je i kao cilj navela potrebu da kompanija i banka zajedno pronađu strukturu koja dugoročno odgovara obema stranama.

„Na kraju balade, banka je zdrava onoliko koliko su zdravi njeni klijenti.“

Prema njenim rečima, Erste banka planira da dugoročno ostane na srpskom tržištu i ove godine otvara novih desetak filijala, što je prvi put u 15 godina da neka strana banka povećava broj poslovnica u Srbiji.