Šaponjić: AI neće zameniti ništa, a pogotovo ne finansije

Iskren razgovor, otvorene karte i poštovanje prema onima koji znaju više ukratko su principi kojima se u poslovnom životu vodi Nebojša Šaponjić, jedan od osnivača kompanije Nelt i jedan od najdugovečnijih lidera domaće poslovne scene.

Na prvoj panel diskusiji godišnje konferencije Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS), koja se ove godine održava u Vrdniku, on je sa Markom Cilićem, v.d. generalnog direktora (CEO) i finansijskim direktorom (CFO) Nelta razgovarao o tome šta zapravo čini dobrog finansijskog direktora, kako se gradi poverenje između vlasnika i CFO-a, i zašto ni veštačka inteligencija neće zameniti čoveka na čelu finansija.

Nebojša Šaponjić smatra da dobar finansijski direktor nije onaj ko vlada brojevima, već onaj ko razume kompaniju.

„Pre svega, mora da razume procese i kompaniju u kojoj radi – to je osnovna stvar. U određenim trenucima mora da koči, u određenim mora da gura napred, a nekad mora da ima zdravog razuma i da rizikuje. Ipak smo svi preduzetnici – bez rizika nema ništa.“

Prema njegovim rečima, tipični stereotip o finansijskom stručnjaku koji se svodi na brojke nije ono što on traži od saradnika na toj poziciji.

„Najbitnije je razumevanje biznisa kojim se bavimo“, naglasio je Šaponjić, uz napomenu da dobar finansijski direktor mora da bude pratilac u celoj vožnji – od stratega do čoveka koji vodi svakodnevne operativne odluke.

Iskrena komunikacija

Govoreći o odnosu između vlasnika i finansijskog direktora, Šaponjić je posebno istakao vrednost iskrene komunikacije.

„Sve mora da se iznese na sto. Ništa ispod stola, ništa iza leđa. I probleme, i lepe stvari, i loše – sve treba staviti na sto“, rekao je.

Ovu filozofiju primenjuje i u izboru saradnika.

„Za mene je najveći uspeh bio što sam uspeo da okupim ljude koji znaju više od mene i mogao da čujem drugo mišljenje. Kad imam pravog CFO-a pored mene koji će mi reći – ‘ovde nisi u pravu, idi malo više levo, ovde si pogrešio’ – u jednom iskrenom i otvorenom razgovoru, to je jedna od najvećih vrednosti.“

Kao potvrdu značaja dugoročnih poslovnih odnosa izgrađenih na poverenju, Šaponjić je napomenuo da se Nelt ubraja u svega jedan procenat kompanija u svetu koje sa istim profesionalnim partnerima sarađuju duže od 30 godina.

Kratkoročno i dugoročno planiranje

Jedna od centralnih tema razgovora bila je sposobnost istovremenog upravljanja kratkoročnim pritiscima i dugoročnom stabilnošću. Nebojša Šaponjić smatra da treba učiti na greškama i stalno donositi odluke. Ipak, kaže da pravi strateg nikad ne sme da zaboravi na perspektivu.

„Ne treba preterati s investiranjem. Finansije mere koliko možeš da se ispružiš i da li ćeš se pokriti – to je jedna od najvećih grešaka kompanija koje imaju probleme“, ocenio je, podsećajući da nema strategije bez finansija.

Govoreći o aktuelnoj petogodišnjoj strategiji kompanije Nelt, Šaponjić je nagovestio da će se rast odvijati kroz organsko širenje, uz selektivno otvaranje prema novim principalima i tržištima. Logistika i distribucija označene su kao ključne oblasti delovanja. Krajem godine očekuje i dalju konsolidaciju tržišta.

Na pitanje o razlici između korporativnog i preduzetničkog načina razmišljanja, Šaponjić smatra da dobitna formula glasi: „Korporacija koja deluje operativno kao preduzetnik.“

Objasnio je da sistemi, procesi i kontroling nisu sami sebi svrha, već alat koji omogućava da firma funkcioniše na velikom broju tržišta i sa velikim brojem zaposlenih. Ali – „na vrhu te konstrukcije uvek mora biti preduzetnik koji donosi odluke brzo, uči na greškama i ne boji se rizika“.

Na pitanje da li će veštačka inteligencija (AI) zameniti finansijske stručnjake, Šaponjić je bio nedvosmislen: „AI neće zameniti ništa – a pogotovo ne finansije.“

Precizirao je da će automatizacija preuzeti mehaničke, ponavljajuće poslove koji su procesno ujednačeni, ali da iza svakog finansijskog zaključka mora stajati čovek, jer – „bez čoveka to je samo lažna priča“.

Kao ilustraciju kontinuiteta u tehnologiji, podsetio je da sve banke na svetu i danas rade u programskom jeziku COBOL, koji je napisan pre više od 65 godina.