Dobit može da se deli i pre kraja godine, ali ne bez pokrića

Isplata međudividende postaje sve češći alat kojim privredna društva pokušavaju da raspodele deo ostvarene dobiti i pre završetka poslovne godine, ali zakon jasno propisuje kada je takva isplata dozvoljena i pod kojim uslovima može biti sprovedena.

Prema odredbama Zakona o privrednim društvima, međudividenda predstavlja privremenu isplatu dobiti akcionarima ili članovima društva pre usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja. U praksi to znači da kompanija može deo ostvarene zarade da raspodeli vlasnicima i tokom godine, ali samo ukoliko za to postoje jasni finansijski pokazatelji.

Poreski savetnik Veljko Dobrosavljević kaže da zakon predviđa da se međudividenda može isplatiti ako podaci iz finansijskih izveštaja i poslovnih knjiga pokazuju da društvo raspolaže dovoljnim sredstvima za takvu odluku.

„Iznos koji se isplaćuje ne sme ugroziti likvidnost firme niti njenu sposobnost da izmiruje obaveze prema poveriocima. Posebno je važno što se međudividenda ne može isplaćivati proizvoljno. Privredno društvo mora prethodno da sastavi odgovarajuće finansijske izveštaje iz kojih se vidi ostvarena dobit u tekućem periodu. Ti izveštaji predstavljaju osnov za donošenje odluke o raspodeli sredstava“, objašnjava Dobrosavljević.

U slučaju akcionarskih društava, odluku o isplati najčešće donosi odbor direktora ili skupština društva, u skladu sa statutom kompanije. Kod društava sa ograničenom odgovornošću odluku donose članovi društva, odnosno skupština društva.

„Pravila su posebno stroga kada je reč o zaštiti kapitala firme. Zakon zabranjuje isplatu ako bi nakon raspodele neto imovina društva bila manja od osnovnog kapitala uvećanog za rezerve koje se po zakonu ili statutu moraju održavati. Time se sprečava da vlasnici izvlače novac iz firme na štetu poverilaca i stabilnosti poslovanja“, navodi naš sagovornik.

Pored toga, međudividenda se može isplatiti samo iz dobiti ostvarene do kraja perioda za koji se sastavlja privremeni finansijski izveštaj, uz uračunate prenete rezultate iz ranijih godina i odbitak eventualnih gubitaka. Drugim rečima, kompanija ne može unapred deliti očekivanu zaradu niti sredstva koja realno nisu ostvarena.

„U poslovnoj praksi međudividenda je najčešća u velikim kompanijama koje imaju stabilan priliv prihoda i dobru likvidnost. Na taj način vlasnici i akcionari mogu ranije da dođu do dela profita, bez čekanja završetka cele poslovne godine i usvajanja završnog računa“, kaže poreski savetnik.

Ipak, prema njegovim rečima, ovakve isplate nose i određene rizike. Ukoliko se kasnije pokaže da društvo nije imalo dovoljno dobiti za isplatu, može se otvoriti pitanje odgovornosti rukovodstva, ali i obaveze vraćanja neosnovano isplaćenih sredstava.

„Dodatnu pažnju kompanije moraju da obrate i na poreski tretman međudividende. Na isplate fizičkim licima obračunava se porez na prihode od kapitala, dok pravna lica primenjuju posebna pravila u skladu sa poreskim propisima i međunarodnim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja“, ističe Dobrosavljević.

Zakon propisuje i obavezu rukovodstva da pažljivo prati finansijsko stanje firme između završetka poslovne godine i usvajanja godišnjih finansijskih izveštaja. Ukoliko u tom periodu dođe do ozbiljnog i trajnijeg pogoršanja imovine društva, direktor, kao i član nadzornog odbora u dvodomnom sistemu upravljanja, dužni su da o tome obaveste skupštinu društva.

„U takvoj situaciji skupština mora da prilagodi odluku o raspodeli dobiti i iz nje izuzme iznos za koji je vrednost imovine umanjena. Zakon predviđa i odgovornost za štetu ukoliko rukovodstvo ne ispuni ovu obavezu. Za društva sa ograničenom odgovornošću koja planiraju isplatu međudividende tokom godine, ovo pravilo ima poseban značaj, jer naknadno pogoršanje poslovnih rezultata može dovesti do potrebe za korekcijom već donetih odluka o raspodeli dobiti“, zaključuje poreski savetnik Veljko Dobrosavljević.