Književnost i veštačka inteligencija – pišu li mašine već sada bolje?

Olga Tokarčuk (Tokarczuk), poljska dobitnica Nobelove nagrade za književnost, nedavno se našla na naslovnim stranama širom sveta. Naime, govorila je o tome koliko intenzivno prilikom pisanja koristi veštačku inteligenciju. Na društvenim mrežama i u medijima odmah je počela rasprava o tome da li se knjige Tokarčukove uopšte još mogu smatrati samostalnim umetničkim delima. Čak i da li joj treba oduzeti Nobelovu nagradu.

Spisateljica je potom ublažila prvobitne izjave i naglasila da je sve nesporazum.

Nijedan njen tekst pisala veštačka inteligencija, a čet-botove koristi samo kao sredstvo za istraživanje.

Burne reakcije pomalo iznenađuju, rekao je za nemačku agenciju DPA Julijan Šreter (Julian Schröter), profesor književnosti i ekspert za digitalnu tehnologiju na Univerzitetu u Minhenu (LMU).

Kaže da ima dovoljno pisaca koji su poslednjih godina rekli da koriste veštačku inteligenciju. I to ne samo kao alat za istraživanje, već i za osmišljavanje radnje i oblikovanje likova. „Uzbuđenje, dakle, ne može da proizlazi iz toga što je upotreba veštačke inteligencije nešto nečuveno i novo, jer nije“, istakao je Šreter.

Za mnoge, međutim, upotreba botova u stvaranju književnih dela dovodi u pitanje predstavu o piscu kao stvaraocu.

Ali, ni književni velikani iz prošlosti nisu se oslanjali isključivo na sopstveno nadahnuće. Vilijam Šekspir je osnovnu radnju gotovo svih svojih drama preuzimao iz postojećih književnih predložaka.

Gete je neprestano razmenjivao mišljenja sa drugim intelektualcima o temama kojima se bavio.

A kada su pesnici razbijali glavu pitanjem šta se rimuje sa određenom rečju, u 18. i 19. veku posezali su za rečnicima.

Da li je, dakle, veštačka inteligencija samo sasvim uobičajeno novo sredstvo?

Za Šretera je takvo tumačenje previše jednostavno. Veštačka inteligencija, kaže, može i više od toga. Na primer, da razvija ideje i pravi tekstove. Iz stalne razmene između čoveka i mašine može nastati zamršena celina u kojoj se ljudski i doprinos bota više ne mogu razdvojiti.

Za to već kaže da „deluje preteće“.

Dugo se tvrdilo da veštačka inteligencija ne može da konkuriše piscima koji stvaraju fikciju, jer nije u stanju da stvori ništa istinski novo i kreativno.

Međutim, studija objavljena 2024. u stručnom časopisu Nature pokazala je da većina čitalaca poeziju koju je stvorila veštačka inteligencija smatra čak lepšom od one koju su napisali ljudi.

Šreter pretpostavlja da je razlog u tome što su pesme nastale uz pomoć veštačke inteligencije prijemčivije i lakše razumljive od često veoma eksperimentalne savremene poezije.

Sa prozom je već drugačije. Pokazalo se da veštačka inteligencija i dalje ima velike probleme sa osmišljavanjem radnje.

To što još ne uspeva da osmisli baš zanimljiv zaplet možda pokazuje kojim sposobnostima raspolažu mnogi autori zabavnih romana.

„Iz ugla psihologije moglo bi se reći da veštačka inteligencija još ne raspolaže dovoljno složenom ‘teorijom uma’, odnosno sposobnošću da predvidi misli i namere sagovornika.“

Šreter ipak pretpostavlja da će vremenom naučiti i to. „Zato pitanje više nije toliko šta sve veštačka inteligencija može. Pitanje je kako želimo da se ponašamo kao pisci i čitaoci. Da li želimo da koristimo veštačku inteligenciju i da li želimo da čitamo sadržaje koje je ona stvorila?“

Šreter smatra da upotreba veštačke inteligencije u zabavnoj književnosti nije problematična, pod uslovom da se svi učesnici – autori, producenti i publika – saglase da to prihvataju.

„Veštačka inteligencija se koristi za mnoge sumnjive stvari, kao što su sistemi nadzora i borbeni dronovi. Književnost, pa i zabavna književnost, nešto je lepo. Zašto je onda ne bismo koristili i ovde?“

Bura koju su izazvale izjave Olge Tokarčuk na kraju predstavlja primer rasprave koja se trenutno vodi u mnogim oblastima društva. Reč je o pitanju šta je veštačkoj inteligenciji dopušteno, a šta nije.

„Verujem da će većina knjiga u budućnosti nastajati kao spoj ljudske i mašinske inteligencije“, prognozira naučnik. „Pored toga postojaće i malo puritansko tržište bez veštačke inteligencije, takoreći sa oznakom ‘garantovano bez veštačke inteligencije’.“