Menja se trošak zarade za poslodavce od 1. januara

Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za 2027. godinu, kojom će najniža zarada biti dodatno uvećana. Minimalna cena rada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iznosiće 405 dinara neto po radnom času, a nova vrednost primenjivaće se tokom cele 2027. godine, od januara do decembra.

To znači da će cena rada biti povećana za 34 dinara po satu u odnosu na sadašnjih 371 dinar. Procentualno, rast iznosi 9,2 odsto. Nova odluka tako će direktno uticati na obračun zarada zaposlenih koji primaju minimalnu platu, ali i na troškove poslodavaca, kao i na iznose pojedinih poreza i doprinosa koji se obračunavaju na zarade.

Poreski savetnik Jovan Pavlović kaže da će se iznosi neto minimalne zarade razlikovati u zavisnosti od ostvarenih radnih časova tokom meseca. Za 168 sati iznos će biti 68.040 dinara, dok će za 184 radna sata minimalna zarada biti 74.520 dinara.

„Za izračunavanje bruto 1 zarade potrebno je uzeti u obzir novi neoporezivi iznos od 37.369 dinara, porez na zaradu od 10 odsto i doprinose na teret zaposlenog od 19,9 odsto. Dakle, za mesec sa, na primer, 176 radnih sati minimalna neto zarada bila bi 71.280 dinara, dok bi odgovarajuća bruto 1 zarada iznosila oko 96.352,50 dinara. Za prosek od 174 radna sata mesečno dobija se neto minimalac od 70.470 dinara, a bruto 1 od oko 95.197 dinara“, kaže poreski savetnik.

Takođe, sa najavom povećanja minimalne cene rada otvoreno je i pitanje promene neoporezivog dela zarade. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će neoporezivi iznos zarade od 1. januara 2027. godine biti povećan sa sadašnjih 34.221 dinar na 37.369 dinara.

Drugim rečima, deo zarade na koji se ne plaća porez biće veći za 3.148 dinara. Međutim, za razliku od odluke o minimalnoj ceni rada, ova promena mora da bude uređena izmenom zakona. Zbog toga će predlog biti upućen u skupštinsku proceduru, a očekuje se da nova pravila počnu da se primenjuju od početka 2027. godine.

Koliko će ova promena neoporezivog iznosa značiti poslodavcima, najbolje se vidi kroz konkretan obračun zarade. Poreski savetnik Jovan Pavlović prikazao je razliku na primeru bruto zarade od 100.000 dinara. Iako bruto zarada u ovom primeru ostaje ista, promena neoporezivog dela dovodi do toga da zaposlenom ostane nešto veći neto iznos.

Kod bruto zarade od 100.000 dinara, prema sadašnjim pravilima neoporezivi iznos je 34.221 dinar. Kada bi predloženi iznos od 37.369 dinara počeo da se primenjuje, osnovica za obračun poreza bila bi smanjena.

„U postojećem obračunu, osnovica za porez iznosi 65.779 dinara. Nakon povećanja neoporezivog iznosa, poreska osnovica pala bi na 62.631 dinar. To znači da bi se porez obračunavao na 3.148 dinara manju osnovicu“, objašnjava poreski savetnik.

Posledica je i nešto manji iznos poreza. Kod bruto zarade od 100.000 dinara, porez bi sa sadašnjih 6.577,90 dinara bio smanjen na 6.263,10 dinara. Razlika iznosi 314,80 dinara mesečno.

Istovremeno, doprinosi na teret zaposlenog ostali bi na istom nivou. U primeru koji je izneo Pavlović oni iznose 19.900 dinara, dok doprinosi na teret poslodavca iznose 15.150 dinara.

„Povećanje neoporezivog dela ne menja osnovicu za obračun doprinosa, već utiče na deo zarade koji podleže oporezivanju porezom na zarade. Zbog toga bi neto zarada zaposlenog sa bruto primanjem od 100.000 dinara porasla sa 73.522,10 dinara na 73.836,90 dinara. Zaposlenom bi, prema ovom obračunu, mesečno ostajalo 314,80 dinara više“, navodi naš sagovornik.

Takođe, povećanjem neoporezivog dela zarade na 37.369 dinara, ukupno opterećenje po osnovu poreza i doprinosa bilo bi smanjeno. Sa sadašnjih 41.627,90 dinara, ukupni iznos poreza i doprinosa bio bi 41.313,10 dinara.

„Posmatrano procentualno, dažbine bi sa 56,62 odsto u odnosu na neto zaradu bile smanjene na 55,95 odsto. Promena, dakle, nije velika u slučaju bruto zarade od 100.000 dinara, ali pokazuje kako će povećanje neoporezivog iznosa uticati na sam obračun plata“, zaključuje poreski savetnik Jovan Pavlović.