Minimalna cena rada od januara 2027. godine 405 dinara po satu

Vlada Srbije donela je odluku o visini minimalne cene rada za 2027. godinu, objavljeno je u Službenom glasniku.

„Minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar-decembar 2027. godine iznosi 405 dinara neto, po radnom času“, stoji u odluci Vlade Srbije. To predstavlja povećanje od 9,2 odsto u odnosu na sadašnjih 371 dinar.

Prethodno na sednici Socijalno-ekonomskog saveta nisu usaglašeni stavovi poslodavaca i sindikata o predloženom povećanju minimalca.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković izjavio je da oni svake godine sprovode anketu među svojim članovima, i ona je ove godine pokazala veliko raslojavanje među privrednicima, odnosno njih 46 odsto je reklo da ne pristaje na povećanje minimalne zarade.

Svoje analize sproveli su i sindikati, a izvršni sekretar Nezavisnosti Miloš Miljković ocenio je da predloženo povećanje od 9,2 odsto nije malo, ali je nedovoljno, kao i da bi povećanje minimalca trebalo da bude dvocifreno.

Predlog Vlade bio je da se cena radnog sata poveća sa sadašnjih 371 dinar na 405 dinara, što bi minimalnu zaradu u Srbiji povećalo sa 64.554 dinara (prosek za 12 meseci) na 70.470 dinara, kao i da se poveća neoporezivi deo dohotka sa 34.221 dinar na 37.369 dinara.

Povećanje neoporezivog dela zarade bilo je jedan od ključnih zahteva Unije poslodavaca Srbije tokom pregovora o minimalnoj ceni rada. Poslodavci su od početka pregovora ukazivali da svako značajnije povećanje troškova rada mora biti praćeno državnim merama koje bi deo tog tereta preuzele na sebe, kako bi se očuvali održivost poslovanja i konkurentnost domaće privrede.

Sindikati, međutim, nisu prihvatili predlog Ministarstva finansija da se minimalna cena rada poveća za 9,2 odsto, odnosno sa 500 na 600 evra mesečno.

Oni su tokom pregovora zahtevali da minimalna zarada tokom 2027. godine dostigne 650 evra, što je cilj koji su ranije najavljivali i predstavnici vlasti. Sindikati su insistirali i na razgovoru o zaradama u javnom sektoru, ukazujući na sve izraženiju kompresiju plata, odnosno približavanje zarada zaposlenih sa različitim nivoima kvalifikacija i odgovornosti.

Iako je tokom pregovora bilo nagoveštaja da bi tokom naredne godine moglo da usledi još jedno vanredno povećanje minimalne zarade, za sada nema informacija kada bi ono moglo da bude uvedeno.

Neoporezivi deo zarade za pet godina više nego udvostručen

U prethodnih pet godina neoporezivi deo zarade gotovo je udvostručen – sa 16.300 dinara u 2020. godini povećan je na 34.221 dinar u 2026. godini. Samo u tekućoj godini neoporezivi deo zarade povećan je za 5.798 dinara, odnosno 20,4 odsto – sa 28.423 dinara, koliko je iznosio 2025. godine, na 34.221 dinar.

Za poslodavce povećanje neoporezivog dela zarade predstavlja jednu od mera kojima se ublažava efekat rasta minimalne zarade na troškove rada.

Minimalac pokriva 117 odsto minimalne potrošačke korpe

Nakon poslednje sednice Socijalno-ekonomskog saveta, na kojoj pregovarački timovi nisu postigli dogovor, ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Vlada Srbije predlaže povećanje minimalne zarade sa sadašnjih 64.554 dinara na 70.470 dinara.

On je naveo da je to poslednji korak u ostvarivanju cilja iz programa „Srbija 2027“ da minimalna zarada u Srbiji do kraja naredne godine dostigne 650 evra.

Ministar je istakao i da je broj zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu značajno smanjen u odnosu na period pre više od decenije. Prema njegovim rečima, danas ih je nešto manje od 100.000, dok ih je pre 12-13 godina bilo oko 500.000.

„Ono što mi je, takođe, veoma važno, da sa ovim povećanjem minimalne zarade idemo na 117 odsto pokrivenosti minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom“, rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, 2012. godine minimalna zarada pokrivala je svega 62 odsto minimalne potrošačke korpe, dok će sa predloženim povećanjem pokrivenost dostići 117 odsto.

Nova minimalna potrošačka korpa za maj 2026. godine iznosila je 57.188 dinara, što je za 198 dinara više nego prethodnog meseca, dok je prosečna potrošačka korpa vredela 110.739 dinara, pokazuju poslednji podaci Ministarstva unutrašnja i spoljne trgovine. Istovremeno, prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je 118.398 dinara, što znači da je bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe.

Minimalna potrošačka korpa predstavlja procenjeni minimalni mesečni iznos potreban za podmirivanje osnovnih životnih potreba tročlanog domaćinstva.

Posmatrano po gradovima, najviša prosečna neto zarada u maju 2026. godine zabeležena je u Beogradu i iznosila je 145.186 dinara, zatim u Novom Sadu sa 133.320 dinara i Smederevu sa 123.634 dinara. U ostalim gradovima zarade su bile ispod republičkog proseka od 118.398 dinara.

U Pančevu je prosečna neto zarada iznosila 117.137 dinara, Kragujevcu 115.233, Nišu 114.084, Užicu 110.185, Zrenjaninu 107.259, Subotici 106.188, Šapcu 106.038, Sremskoj Mitrovici 105.970, Valjevu 105.643, Zaječaru 105.573, Kraljevu 101.750, dok je najniža bila u Leskovcu – 91.991 dinar.