U Srbiji bi 100.000 ljudi tri godine primalo po 100 evra za iznos pomoći penzionerima

Socijalne penzije uvelo je već stotinak država, a inicijativu da se ovaj institut predvidi i kod nas pokrenulo je udruženje Žene na prekretnici koje je ovih dana pozvalo političke stranke i sindikate da se izjasne o ovom predlogu. Osnovna ideja instituta socijalne penzije jeste da obezbedi određeni minimum socijalne sigurnosti za one građane koji ne mogu da ostvare pravo na starosnu penziju, a navršili su godine života koje predstavljaju uslov za to.

Ovaj koncept socijalnog obezbeđenja promovisala je prethodnih decenija i Svetska banka koja je predložila da se ovaj institut implementira u nacionalne propise, što je do sada prihvatilo stotinak zemalja, među kojima i nama susedne Hrvatska i Severna Makedonija.  

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Filip Bojić objašnjava za Biznis.rs da u našem sistemu penzijskog osiguranja osiguranik mora uz dostignute godine života da ima najmanje 15 godina penzijskog staža osiguranja, da bi ostvario pravo na starosnu penziju.

Međutim, iz raznih razloga, određene kategorije ljudi koje ne ispunjavaju ovaj uslov ne mogu da ostvare pravo na starosnu penziju, zbog čega bi socijalna penzija u tom slučaju obezbedila minimum socijalne sigurnosti.   

Bojić kaže da je obezbeđenje prava na socijalnu sigurnost univerzalno pravo proklamovano i međunarodnim izvorima, posebno nakon Drugog svetskog rata, i da se u tu koncepciju uklapa i koncept socijalne penzije.

“Veliki broj država možda nije u mogućnosti da u budžetu obezbedi ta davanja, ali postoji dobra volja i poslednjih godina sve više država imaju neku koncepciju gde se obezbeđuje socijalna sigurnost preko instituta socijalne penzije. U regionu su to Hrvatska i Severna Makedonija”, kaže sagovornik.

Univerzalni i targetirani model

Bojić objašnjava da postoje dva principa po kojima se može uvesti socijalna penzija. Jedan je univerzalan, gde svi građani koji su navršili određeni broj godina života koje su uslov za penziju, a nemaju pravo na nju, dobijaju socijalnu penziju.

Drugo stanovište, kojem je i sam bliži, jeste takozvani targetirani model gde bi se vršila određena procena na osnovu prihoda koji se ostvaruju po drugim osnovama, recimo imovine i kapitala, i to bi bio prag za dobijanje socijalne penzije. Jer, može se desiti da neko nema penzijski staž za penziju, ali ima prihode od imovine i ne nalazi se u stanju socijalne nesigurnosti. Tim osobama ne bi trebalo da sleduje socijalna penzija.

Ono što je osnovna prepreka za uvođenje ovog instituta jeste da li postoje sredstva u budžetu jer je uobičajeno da se socijalne penzije isplaćuju iz zajedničke državne kase.

Bojić kaže da kod nas postoji pretpostavka da se minimum socijalne sigurnosti za penzionere obezbeđuje putem instituta najniže penzije. To znači da bez obzira koliko je neko ulagao u PIO Fond tokom radnog veka, ako je iznos obračunate penzije niži od iznosa koji je utvrđen kao iznos najniže penzije taj osiguranik ima zagarantovanu najnižu penziju.

“To pravo ima korisnik starosne, prevremene starosne i invalidske penzije. Ali, opet, da biste ostvarili to pravo morate imati ispunjene uslove za penziju i ovo se ne odnosi na ljude koji ne ostvaruju pravo na penziju”, kaže on.

I u tom smislu su najugroženije žene jer se često dešava da zbog porodičnih obaveza odsustvuju sa tržišta rada ili su često u sivoj ekonomiji gde im se ne uplaćuju doprinosi i kada navrše godine života za sticanje prava na penziju, nemaju dovoljno staža penzijskog osiguranja.

Udruženje predlaže iznos od 100 evra

Udruženje Žene na prekretnici objavilo je procenu po kojoj u Srbiji između 150.000 i 200.000 starijih osoba živi bez ikakvih prihoda, a čak 85 odsto njih su žene. Mnoge žene provele su deo života van formalnog tržišta rada, u neplaćenom radu ili su prekidale zaposlenje zbog brige o porodici, zbog čega nisu ostvarile pravo na penziju.

Prema ekonomskoj analizi izrađenoj za potrebe Udruženja, socijalna penzija od 100 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti smanjila bi stopu rizika od siromaštva među osobama starijim od 65 godina.

„Socijalna penzija bi ljudima koji su dočekali starost bez penzije i drugih prihoda omogućila makar osnovnu sigurnost za hranu, lekove, račune i druge svakodnevne potrebe. Posebno je važna za žene, koje čine veliku većinu starijih osoba bez penzije“, kaže Miroslava Perišić, predsednica Udruženja Žene na prekretnici.

Predlog Udruženja je da se mogućnost uvođenja socijalne penzije razmotri u okviru izmena Zakona o socijalnoj zaštiti.

Profesor Filip Bojić kaže da je Hrvatska krenula sa iznosom socijalne penzije od 150 evra, koji se usklađuje svake godine sa indeksom troškova potrošačke korpe.

Što se tiče zakonskog osnova, njegov je stav da bi u Zakonu o socijalnoj zaštiti trebalo da se ovaj institut samo spomene, a da se posebnim zakonom uredi pod kojim uslovima se pravo na socijalnu penziju može ostvariti. Važno je i napraviti jasnu razliku između socijalne penzije i novčane socijalne pomoći jer to nije isto.

Udruženje Žene na prekretnici pozvalo je političke stranke i izborne liste koje učestvuju na izborima, kao i reprezentativne sindikate, udruženja građana koja se bave socijalnom politikom, da se javno izjasne o predlogu za uvođenje socijalne penzije i da li su spremni da ovo pitanje uvrste među prioritete novog saziva Skupštine Srbije.

Sutra: Više od 700.000 zaposlenih radi za platu koja je niža od praga rizika od siromaštva