Pola godine od promene vlasti u Mađarskoj: Centralna banka smanjuje kamate, inflacija raste

Dolazak Petera Mađara (Peter Magyar) na mesto premijera posle aprilskog poraza Viktora Orbana doneo je početno jačanje forinte i očekivanja da će Mađarska popraviti odnose sa Evropskom unijom, ali se deo tržišnog optimizma kasnije istopio. Tokom narednih meseci centralna banka postepeno je smanjivala kamatne stope, inflacija je ostala relativno niska, dok su nove vlasti pokrenule istrage protiv više bivših visokih funkcionera, uključujući nekadašnjeg guvernera centralne banke i članove Orbanove porodice.

Šest meseci kasnije mađarski slučaj je najsvežiji udžbenik za pitanje koje se ovih dana postavlja i u Beogradu: šta se ekonomski zaista događa kada dugogodišnja vlast ode?

Pobeda stranke Tisa (TISZA), koju predvodi Mađar, na parlamentarnim izborima u Mađarskoj pokrenula je promene na finansijskom tržištu, ali i očekivanja da će nova vlada popraviti odnose sa Evropskom unijom i obezbediti pristup milijardama evra zamrznutih evropskih sredstava. Forinta je već 13. aprila, prvog radnog dana posle izbora, ojačala oko dva odsto, na 367,81 za evro, dostigavši najvišu vrednost za skoro tri godine. Porasle su i cene akcija i državnih obveznica, prema navodima agencije Reuters.

Investitori su očekivali da bi promena vlasti mogla da otvori put oslobađanju oko 18 milijardi evra evropskih sredstava, čija je isplata bila blokirana zbog sporova između Brisela i Orbanove vlade. Tržišta su pozitivno reagovala i na najave Mađara da će zemlju približiti Evropskoj uniji i ispuniti uslove za uvođenje evra. Ipak, početno jačanje forinte nije se trajno zadržalo.

Prema zvaničnim podacima Mađarske narodne banke, evro je 8. maja vredeo 355,14 forinti, dok je 11. novembra dostigao 364,92 forinte. To znači da je mađarska valuta u tom periodu oslabila oko 2,8 odsto. Ovakvo kretanje pokazuje razliku između neposredne reakcije investitora na izborni rezultat i kasnijeg razvoja tržišta, na koji utiču i međunarodne okolnosti, cene energenata i domaća ekonomska politika.

Istovremeno je počelo postepeno smanjivanje referentne kamatne stope, ali taj proces nije pokrenula nova vlada. Mađarska narodna banka je 24. februara, još pre izbora, snizila stopu sa 6,5 na 6,25 odsto. U junu ju je smanjila na šest odsto, u julu na 5,75, a u avgustu na 5,5 odsto. Na tom nivou zadržala ju je u septembru i oktobru.

Zamenik guvernera centralne banke Zoltan Kurali izjavio je u junu da su pad inflacije i smanjenje premije rizika stvorili prostor za niže kamatne stope. U septembru je ocenio da bi dodatno smanjenje kamata do kraja godine bilo moguće ukoliko se poboljšaju međunarodni uslovi i vlada predstavi uverljiv plan smanjenja budžetskog deficita. Govorio je i o mogućnosti ulaska Mađarske u mehanizam deviznih kurseva ERM-2 najkasnije početkom 2029. godine, uz potencijalno uvođenje evra 2032. godine.

Centralna banka je najavila i promenu inflacionog cilja sa tri na 2,5 odsto, koja će stupiti na snagu 1. januara 2028. godine. U septembarskoj projekciji procenila je da će prosečna inflacija u 2026. iznositi 1,8 odsto, dok bi naredne godine mogla da dostigne 3,1 odsto. Banka je upozorila da bi rast cena energenata i neizvesnost na međunarodnim tržištima mogli da uspore dalje popuštanje inflatornih pritisaka.

Najnoviji podaci Mađarskog centralnog zavoda za statistiku pokazuju da je godišnja inflacija u oktobru porasla na dva odsto, sa 1,6 odsto u septembru. Cene su u odnosu na prethodni mesec povećane za 0,4 odsto, dok je gorivo poskupelo tri odsto. To je prvi porast godišnje inflacije od aprila, ali je njen nivo i dalje relativno nizak u poređenju sa prethodnim godinama.

Promena vlasti praćena je i istragama protiv pojedinih visokih funkcionera iz Orbanove administracije. Krajem septembra privedeni su bivši ministar nacionalnog razvoja Mikloš Seštak (Miklos Sesztak) i nekadašnji ministar kulture i inovacija Balaž Hanko (Balazs Hanko). Seštak je osumnjičen za primanje mita u vezi sa nabavkom autobusa i javnim građevinskim projektima, dok se Hanko tereti za zloupotrebu 17,3 milijarde forinti iz Nacionalnog kulturnog fonda. Obojica negiraju krivicu i tvrde da je postupak protiv njih politički motivisan.

U oktobru je priveden i bivši guverner Mađarske narodne banke Đerđ Matolči (Gyorgy Matolcsy), koji je tu instituciju vodio od 2013. do 2025. godine i bio blizak Orbanov saradnik. Istraga se odnosi na poslovanje fondacije povezane sa centralnom bankom i raspolaganje imovinom vrednom više od 266 milijardi forinti. Tužilaštvo sumnja na finansijske zloupotrebe, a međunarodne poternice raspisane su za njegovim sinom Adamom i još jednim poslovnim čovekom. Matolči negira krivicu.

Najnoviji slučaj odnosi se na Arona Orbana (Aron Orban), mlađeg brata bivšeg premijera, kojeg je policija privela 9. novembra u okviru istrage o sumnjama na trgovinu ljudima i trgovinu uticajem. Istražitelji tvrde da je grupa osumnjičenih koristila političke veze kako bi tokom 2024. za više od 100 državljana Vijetnama ubrzala dobijanje mađarskih boravišnih dozvola, uz naplatu novca. Viktor Orban je hapšenje brata ocenio kao politički motivisano i naveo da se ne plaši za sebe, jer mu “ni metak ne može ništa”.

Bivši ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Peter Szijjarto) i kineski BYD predstavljaju jednu od najvažnijih veza između Orbanove politike privlačenja kineskih investicija i istraga koje je pokrenula nova mađarska vlada. Tokom Orbanove vladavine Mađarska je postala jedno od glavnih odredišta kineskih ulaganja u evropsku automobilsku i industriju baterija, a više tih projekata pratile su kontroverze oko državnih subvencija, zaduživanja, zaštite životne sredine, radnih uslova i transparentnosti.

Sijarto je 12 godina bio ministar u Orbanovim vladama i imao je važnu ulogu u privlačenju kineskih investicija. Posebno se angažovao na dolasku BYD-a, koji u Segedinu gradi svoju prvu fabriku automobila u Evropi. Kompanija je 2025. najavila i preseljenje evropskog sedišta u Budimpeštu, gde je planirala poslovni i istraživačko-razvojni centar. Za taj projekat mađarska država je odobrila pomoć od 20 milijardi forinti.

Kontroverza je nastala kada je Sijarto u julu 2026, posle odlaska iz vlade i podnošenja ostavke na poslaničku funkciju, prešao u BYD. Dobio je rukovodeću poziciju za spoljne odnose kompanije i razvoj novih poslovnih aktivnosti. Problem koji je otvorila nova vlada jeste to što je čovek koji je kao ministar pregovarao o državnoj pomoći kineskoj kompaniji sada postao njen visoki rukovodilac.

To je pokrenulo pitanja mogućeg sukoba interesa i odnosa između političkih odluka i privatnog poslovnog angažmana. Sijarto je 5. oktobra saslušan pred parlamentarnim Odborom za nacionalnu bezbednost, gde je odbacio optužbe i ocenio da su se pojavile pogrešne informacije o investiciji. Tvrdio je da je državna pomoć BYD-u bila uobičajena za projekte takvog obima.

Među najkontroverznijim kineskim investicijama u Mađarskoj izdvaja se fabrika baterija kompanije CATL u Debrecinu, vredna oko 7,3 milijarde evra, koja je izazvala protivljenje lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija zbog velike potrošnje vode i energije i mogućih posledica po životnu sredinu. Kontroverze je izazvao i plan izgradnje kampusa kineskog univerziteta Fudan u Budimpešti, koji je trebalo da bude finansiran velikim delom kineskim kreditom, dok su protivnici upozoravali na visoke troškove, netransparentnost i mogući politički uticaj Pekinga, pa je projekat na kraju zaustavljen.

Dodatna pitanja otvorila je modernizacija mađarskog dela pruge Budimpešta-Beograd, finansirana kineskim zajmom, jer su ugovori i finansijski uslovi proglašeni tajnim, a među izvođačima se nalazila i kompanija povezana sa poslovnim krugovima bliskim Viktoru Orbanu. Kritike su se odnosile i na kineski kredit od oko 1,17 milijardi dolara koji je Mađarska uzela 2024. godine, uz upozorenja da takvi aranžmani povećavaju finansijsku zavisnost zemlje od Pekinga.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj održani su 12. aprila 2026. godine, a konačni rezultati potvrdili su ubedljivu pobedu stranke Tisa, koja je osvojila 53,2 odsto glasova i 141 od ukupno 199 poslaničkih mesta. Koalicija Fides–KDNP Viktora Orbana dobila je 38,6 odsto glasova i 52 mandata, dok je stranka Naša domovina (Mi Hazank) osvojila 5,6 odsto glasova i šest mandata. Izlaznost je iznosila 79,6 odsto, a Mađar je 9. maja položio zakletvu kao premijer, čime je zvanično okončana šesnaestogodišnja vladavina Orbana.

Sutra: Šta Beograd može da prepiše od Budimpešte, a šta ne