Manja nezaposlenost u Srbiji delom rezultat pada broja ljudi koji traže posao

Tržište rada u Srbiji tokom avgusta 2026. godine beležilo je istovremeno smanjenje broja zaposlenih i nezaposlenih, što ukazuje na promene u strukturi radno aktivnog stanovništva, pokazuju podaci Ministarstva finansija. Broj formalno zaposlenih bio je za 1,1 odsto manji nego u istom mesecu prošle godine, pri čemu je pad zabeležen i u javnom i u privatnom sektoru.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, zaposlenost u javnom sektoru smanjena je za 1,3 odsto, dok je u privatnom sektoru zabeležen pad od 1,1 odsto. Na smanjenje broja zaposlenih kod privatnih poslodavaca najviše su uticala nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i trgovini.

Takođe, anketa o radnoj snazi pokazuje da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. godine iznosila 7,2 odsto, što je za 1,3 procentna poena manje nego godinu dana ranije.

Međutim, ovaj podatak ne znači nužno da je došlo do većeg zapošljavanja. Naime, stopa zaposlenosti istovremeno je pala za 0,6 procentnih poena, na 50,9 odsto, dok je stopa aktivnosti stanovništva zabeležila izraženiji pad.

To ukazuje da je deo stanovništva koji je ranije aktivno tražio posao prešao u kategoriju neaktivnih, odnosno da više ne učestvuje na tržištu rada. Drugim rečima, smanjenje nezaposlenosti nije prvenstveno rezultat otvaranja novih radnih mesta, već delom i smanjenja broja ljudi koji traže zaposlenje.

Stopa zaposlenosti stanovništva uzrasta od 15 do 64 godine iznosila je 66,8 odsto. Istovremeno su zabeležena i određena poboljšanja u strukturi nezaposlenosti. Stopa nezaposlenosti mladih smanjena je za 0,9 procentnih poena, na 22,6 odsto, dok je neformalna zaposlenost pala za 0,3 procentna poena, na 11,2 odsto.

Smanjena je i dugoročna nezaposlenost, za 0,4 procentna poena, na 3,2 odsto.

Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuje da je krajem avgusta 330.500 ljudi aktivno tražilo posao, što je za 2,1 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine.

Za razliku od broja zaposlenih, zarade su nastavile da beleže snažan rast. Prosečna neto plata u julu 2026. godine dostigla je 121.346 dinara, odnosno oko 1.034 evra. U poređenju sa julom prošle godine, nominalno je bila veća za 11,3 odsto, dok je realni rast, nakon uračunavanja inflacije, iznosio 9,2 odsto.

Realne zarade u javnom sektoru porasle su za 8,9 odsto, a u privatnom za 9,3 odsto. Kada je reč o privatnim poslodavcima, najveći doprinos rastu plata dale su prerađivačka industrija i trgovina, dok su u javnom sektoru prednjačili obrazovanje i zdravstvo.

Na povećanje zarada uticalo je i poresko rasterećenje rada, čiji su se efekti nastavili iz prethodnog perioda, kao i povećanje minimalne cene rada. Minimalna satnica od januara 2026. godine iznosi 371 dinar, u poređenju sa 337 dinara koliko je iznosila ranije.

Rast primanja zabeležen je i kod penzionera. Prosečna isplaćena penzija u avgustu iznosila je 56.813 dinara, a njena realna vrednost bila je za 9,8 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine.