Kineske proizvođačke cene u oktobru rasle najbrže od 2022.

Kineski indeks cena proizvođača (PPI) u oktobru je porastao 5,7 odsto na godišnjem nivou, što je najbrži rast u gotovo četiri i po godine, pokazali su podaci Nacionalnog zavoda za statistiku objavljeni u ponedeljak. Rast je veći od septembarskih 5,0 odsto i od očekivanih 5,3 odsto, a najveći je od juna 2022, kada je iznosio 6,1 odsto, prema podacima LSEG-a.

Potrošačke cene, međutim, usporavaju, indeks (CPI) porastao je 0,7 odsto na godišnjem nivou, posle 0,9 odsto u septembru, nešto ispod očekivanih 0,8 odsto. Bazna inflacija, koja isključuje hranu i energiju, spustila se na 0,8 odsto sa 1,0 odsto u septembru, prenosi Reuters.

Rast cena proizvođača povezuje se sa ratom na Bliskom istoku, zbog kog su cene energije visoke, a to poskupljuje vađenje uglja, naftu i gas, njihovu preradu, hemijsku industriju i druge energetski intenzivne sektore. Taj pritisak na proizvodnju još se nije u potpunosti preneo na potrošače, jer slaba potražnja domaćinstava ograničava potrošnju u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji.

Ngujen Hoang Nam iz Capital Economicsa očekuje da će šok cena zbog bliskoistočnog sukoba održati inflaciju povišenom narednih meseci, ali da će taj uticaj oslabiti sledeće godine, kada bi cene proizvođača ponovo trebalo da uđu u deflaciju, kakva je bila pre izbijanja rata, dok bi potrošačka inflacija u 2027. u proseku iznosila 0,4 odsto.

Džang Dživej, glavni ekonomista Pinpoint Asset Managementa, ocenjuje da niska potrošačka inflacija odražava slabu domaću potražnju, da dosad nije viđen značajan stimulans politike i da je rast izvoza „fenomenalno snažan“, što je možda razlog zašto Kina ne žuri sa novim stimulansom.

Podaci iz prošlog meseca pokazali su da je kineska ekonomija u trećem kvartalu porasla brže od očekivanja uprkos slabom sektoru domaćinstava, jer je izvoz ostao otporan, ali trgovinske tenzije i sve neizvesniji globalni okvir zamagljuju izglede. Zvaničnik državne planske institucije rekao je prošlog meseca da spoljni šokovi imaju veći uticaj na privrednu aktivnost i da je neravnoteža između snažne ponude i slabe domaće potražnje i dalje izražena.

Na potrošnju bi mogla da utiče i slaba kineska berza, na kojoj su akcije povezane sa veštačkom inteligencijom pale sa visokih vrednosti zbog zabrinutosti za potražnju za veštačkom inteligencijom i izvoznih ograničenja usmerenih na Kinu. Napori Pekinga da obuzda brz rast juana, koji smanjuje maržu izvoznicima iako isporuke ostaju snažne, kao i mere za stabilizaciju tržišta kapitala, do sada nisu doveli do znatnijeg oporavka poverenja potrošača.