Snažan rast kineskog izvoza u avgustu

Kineski izvoz ponovo je snažno ubrzao i postao jedan od glavnih oslonaca privrede koja se istovremeno suočava sa slabom domaćom tražnjom. U avgustu je izvoz porastao 25 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je ubrzanje u odnosu na julskih 23,9 odsto i rezultat u skladu sa očekivanjima analitičara. Posebno snažna potražnja iz inostranstva vlada za proizvodima povezanim sa veštačkom inteligencijom i drugim visokotehnološkim sektorima.

U prvih osam meseci godine izvoz visokotehnoloških proizvoda povećan je za 42,9 odsto. Vrednost izvoza poluprovodnika više se nego udvostručila, iako je njihov fizički obim porastao samo 4,1 odsto, dok je izvoz automobila povećan za više od 50 odsto i po vrednosti i po količini. Električna vozila, solarne ćelije i litijum-jonske baterije takođe beleže snažnu tražnju, pa su uspeli da ublaže posledice vremenskih nepogoda koje su pogodile pojedine delove kineske privrede, prenosi Reuters.

Uvoz u avgustu povećan je za 28,2 odsto, nakon rasta od 27,5 odsto u julu. Podaci pokazuju da Kina i dalje intenzivno ulaže u tehnološku trku, posebno u sektore povezane sa veštačkom inteligencijom. Istovremeno, kineske kompanije ubrzano šalju robu na američko tržište zbog neizvesnosti oko carina, pokušavajući da iskoriste trenutne uslove pre eventualnog uvođenja novih trgovinskih ograničenja.

Takav izvoz, međutim, sve više pokazuje i slabost kineske ekonomije, jer je zemlji potrebna strana tražnja da bi apsorbovala višak proizvodnih kapaciteta, dok potrošnja kod kuće ostaje nedovoljna. Industrije koje zavise od domaćeg tržišta suočavaju se sa slabom potražnjom i pritiscima na proizvođačke cene, dok je nekada ključni pokretač rasta, tržište nekretnina, već godinama u krizi. Rast kineske privrede usporio je na 4,3 odsto u drugom kvartalu, a početak trećeg kvartala doneo je usporavanje industrijske proizvodnje i maloprodaje i još izraženiji pad ulaganja.

Zato veliki kineski trgovinski višak istovremeno predstavlja i prednost i problem. U avgustu je dostigao 119,09 milijardi dolara, a za prvih osam meseci 805,51 milijardu dolara, što znači da bi na godišnjem nivou mogao drugi put zaredom da premaši bilion dolara. Višak prema SAD povećan je na 29,18 milijardi dolara, uz rast kineskog izvoza u Ameriku od 34,4 odsto. To dodatno pojačava pritisak Vašingtona i Brisela na Peking da smanji trgovinski suficit.

Za sada, trgovinski odnosi sa SAD ipak nisu ponovo eskalirali do nivoa koji bi ozbiljno ugrozio izvoz. Privremeno primirje između dve zemlje opstaje uprkos povremenim sukobima, dok Vašington i Peking razmatraju međusobno smanjenje carina na robu vrednu oko 30 milijardi dolara sa svake strane, uoči novog susreta predsednika dve zemlje. Ipak, analitičari upozoravaju da su carinski rizici, kao i pitanje koliko dugo će trajati sadašnji investicioni talas u AI sektoru, ključni za buduću snagu kineskog izvoza.

Snažan izvoz zato Pekingu trenutno kupuje vreme. Vlada je već pojačala fiskalnu podršku i izdvojila 800 milijardi juana, odnosno oko 119 milijardi dolara, za finansiranje infrastrukturnih ulaganja. Međutim, dok strana potražnja održava industriju, manji je neposredni pritisak na vlast da preduzme mnogo agresivnije mere za povećanje prihoda domaćinstava, sigurnost zaposlenja i oporavak tržišta nekretnina. Zbog toga najnoviji trgovinski podaci, prema oceni analitičara, zasad ne stvaraju snažan razlog za hitno smanjenje kamatnih stopa.