Kina obustavila izvoz helijuma

Kina je obustavila izvoz helijuma, industrijskog gasa ključnog za proizvodnju poluprovodnika i rad medicinske opreme, poput uređaja za magnetnu rezonancu. Odluka Pekinga dolazi u trenutku kada je globalna ponuda helijuma već narušena zbog sukoba na Bliskom istoku, odakle je stizao deo tog gasa, pa je pritisak na tržište dodatno povećan.

Iako Kina nije među vodećim svetskim proizvođačima helijuma, do sada je imala važnu ulogu u njegovoj distribuciji ka Evropi, jer su ruske količine ovog gasa, ističu analitičari, prolazile upravo kroz kineske trgovačke kanale. Rusija je proizvodila oko deset odsto svetskog helijuma, dok je Katar pre izbijanja sukoba sa Iranom obezbeđivao približno trećinu globalnih zaliha. Sokdžun Kvon (Seokjoon Kwon), profesor na Univerzitetu Sungkyunkwan u Seulu, zabranu izvoza tumači kao kinesku pripremu za „novu nestašicu“, piše Jutranji list.

Evropska unija u potpunosti zavisi od uvoza helijuma, a zbog njegove važne uloge u medicini, proizvodnji čipova i nauci zvanično ga je proglasila kritičnom sirovinom. Glavni evropski dobavljači su Sjedinjene Američke Države, Katar i Alžir, dok su konsultantske kuće prethodnih godina zabeležile značajan rast uvoza iz Kine – sa 28,6 tona uvezenih 2022. godine na čak 1.630 tona u 2023. Analitičari veruju da je reč o ruskom proizvodu koji u Evropu stiže preko posrednika, iako je Evropska unija 2024. godine zabranila direktan uvoz helijuma iz Rusije.

Tržište helijuma izrazito je netransparentno jer se njime ne trguje na javnim robnim berzama poput nafte, ali AKAP procenjuje da je Kina između marta i maja 2026. godine izvozila oko 16 odsto helijuma koji je uvezla iz Rusije. Procene konsultantske kuće AKAP Energy pokazuju da kineski reeksport helijuma ka Evropi kontinuirano raste poslednjih 18 meseci i da je ostao na povišenom nivou čak i nakon početka rata sa Iranom.

Analitičari navode da se cena helijuma za trenutnu isporuku od početka sukoba na Bliskom istoku gotovo udvostručila, dok rastu i cene u dugoročnim ugovorima. Dodatni poremećaj izazvalo je privremeno obustavljanje rada velikih proizvodnih kapaciteta, među kojima je i kompleks Ras Laffan kompanije QatarEnergy, najveće svetsko postrojenje za proizvodnju tečnog prirodnog gasa, o čemu je izvestio Reuters. To je važno za tržište helijuma, jer se on ne eksploatiše direktno iz zemlje, već predstavlja nusproizvod u proizvodnji i ukapljivanju prirodnog gasa.

Iako Katar i Rusija imaju značajnu ulogu u proizvodnji helijuma, Sjedinjene Američke Države i dalje su njegov najveći proizvođač. Prema podacima Američkog geološkog zavoda, SAD su tokom 2025. godine proizvele 81 milion kubnih metara helijuma, Katar 63 miliona kubnih metara, a Rusija 18 miliona kubnih metara. Još jedan važan učesnik na globalnom tržištu je Alžir, koji je prošle godine proizveo 11 miliona kubnih metara.

Vrednost evropskog tržišta helijuma procenjuje se na više od 800 miliona dolara, uz očekivani godišnji rast od pet do osam odsto.

Posledice poremećaja već osećaju brojni industrijski sektori. Klif Kejn (Cliff Cain), komercijalni direktor kompanije Pulsar Helium, izjavio je da se stanje na tržištu poslednjih meseci dodatno pogoršalo, zbog čega su „primili veliki broj upita“ i razgovarali sa kupcima iz javnog i privatnog sektora, uključujući one iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana.

Nestašice su pogodile i korisnike poput avio-industrije i kompanija koje se bave zavarivanjem. U vazduhoplovnoj industriji helijum se koristi za održavanje pritiska u rezervoarima za gorivo, pročišćavanje kriogenih sistema i otkrivanje mikroskopskih pukotina na trupu letelica. U zavarivanju služi kao zaštitni gas koji stvara izuzetno vreo električni luk, omogućava duboko prodiranje zavara i štiti rastopljene metale, poput aluminijuma, od kontaminacije iz vazduha.

Pošto su globalne zalihe helijuma i pre rata sa Iranom bile na niskom nivou, neizvesno je da li će manjak katarskih isporuka moći da bude nadoknađen.

„Naredne nedelje pokazaće da li se diverzifikacija snabdevanja, odnosno smanjenje zavisnosti od Katara, dogodila dovoljno brzo da bi se izbegle posledice po proizvodnju“, rekao je Nik Loson (Nick Lawson), izvršni direktor trgovačke banke Ocean Wall.

Slična upozorenja stižu i iz tehnološkog sektora. Sabina Čofu (Sabina Ciofu), direktorka za međunarodnu politiku i strategiju u udruženju techUK, rekla je da su njegove članice obezbeđivale snabdevanje alternativnim kanalima, ali da bi „dugotrajna ograničenja mogla da imaju šire posledice po globalne lance snabdevanja tehnološkom opremom“.

Na posledice upozorava i industrija poluprovodnika. „Tržište je očigledno postalo znatno zategnutije, a proizvođači poluprovodnika suočavaju se sa višim cenama, strožim ograničenjima u raspodeli i složenijim procesom nabavke“, rekao je Adžit Manoča (Ajit Manocha), predsednik industrijskog udruženja SEMI.

Stručnjaci procenjuju da će proizvođači poluprovodnika lakše apsorbovati rast troškova nego sektori poput zdravstva, gde su mogućnosti prilagođavanja znatno manje. Očekuje se da će raspoložive količine helijuma prvenstveno biti usmerene ka tehnološkom i zdravstvenom sektoru, dok bi najveći gubitnici mogle da budu industrije poput proizvodnje potrošačke elektronike.

Sjedinjene Američke Države pritom su u povoljnijem položaju jer raspolažu značajnom domaćom proizvodnjom helijuma. Kompanija Premier Inc., koja u ime američkih bolnica nabavlja helijum, saopštila je da medicinski sektor i dalje ima prioritet, kao i da „članovi ne prijavljuju poremećaje koji utiču na rad uređaja za magnetnu rezonancu ili proizvode sa mešovitim gasovima“.