Svet ulazi u novu eru globalizacije, budućnost zavisi od geopolitičkih tenzija

Svet se ne nalazi u procesu deglobalizacije, već u fazi preoblikovanja globalizacije pod uticajem geopolitičkih promena, tehnološkog razvoja i novih ekonomskih prioriteta, ocenjeno je na panelu posvećenom budućnosti svetske ekonomije, održanom u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.

Jedan od najuticajnijih savremenih ekonomista, profesor Harvarda Dani Rodrik, istakao je da se globalna ekonomija nalazi na prekretnici i da su pred njom tri moguća scenarija – „dobar“, „loš“ i „ružan“.

Rodrik je ocenio da je najmanje verovatan „loš“ scenario, koji bi podrazumevao povratak u period između dva svetska rata, sa dominacijom bilateralnih odnosa i kolapsom međunarodne trgovine. Prema njegovim rečima, današnja svetska ekonomija je isuviše povezana da bi takav razvoj događaja bio moguć bez velikog geopolitičkog sukoba.

Mnogo verovatnijim smatra „ružan“ scenario, u kojem bi geopolitičke tenzije postale dominantan okvir za donošenje ekonomskih odluka. Kako je objasnio, za razliku od ekonomije koja počiva na obostranoj koristi od trgovine, geopolitika funkcioniše po principu „nula-suma“, gde dobitak jedne strane znači gubitak druge. U takvom okruženju međuzavisnost ekonomija mogla bi da postane sredstvo političkog pritiska, što bi dovelo do stvaranja nestabilnog i konfliktnog međunarodnog ekonomskog poretka.

Kao najpoželjniji Rodrik vidi scenario inspirisan duhom Bretton Woods sistema, u kojem bi postojao bolji balans između međunarodne saradnje, nacionalnih razvojnih prioriteta i društvene kohezije. Ipak, naglasio je da je još neizvesno kojim putem će svet krenuti, ocenivši da se trenutno nalazi u periodu tranzicije.

Bivši glavni ekonomista Svetske banke i profesor Pekinškog univerziteta Justin Jifu Lin poručio je da je najbolja strategija za svaku zemlju da se fokusira na sopstvene razvojne potencijale i konkurentske prednosti.

Lin je istakao da bi svet zasnovan na pravednim pravilima međunarodne trgovine omogućio državama da se razvijaju u oblastima u kojima imaju najveće prednosti i da kroz međunarodnu podelu rada ostvaruju veći prosperitet. Međutim, upozorio je da bi proces deglobalizacije smanjio razvojne mogućnosti i primorao pojedine zemlje da ulažu resurse u sektore koji nisu konkurentni.

Prema njegovom mišljenju, države bi trebalo samostalno da razvijaju samo one oblasti od strateškog značaja koje ne mogu da obezbede kroz uvoz. U svim ostalim slučajevima, kako je naveo, racionalnije je oslanjati se na međunarodnu trgovinu i sopstvene komparativne prednosti, jer upravo to jača otpornost ekonomije na spoljne šokove.

Profesor Univerziteta Yale Lorenzo Kaliendo (Lorenzo Caliendo) takođe smatra da svet ne ide ka deglobalizaciji, već ka njenoj transformaciji. On je ukazao da međunarodna trgovina robom, kapitalom i idejama ostaje veoma intenzivna, dok razvoj veštačke inteligencije dodatno ubrzava razmenu znanja na globalnom nivou. On smatra da se promenio pre svega skup principa na kojima počiva globalizacija.

Kaliendo je podsetio da je raniji model bio gotovo isključivo usmeren na ekonomsku efikasnost, dok se danas sve više pažnje posvećuje otpornosti sistema i političkim faktorima. Posebno je ukazao na problem nepredvidivosti trgovinskih politika, gde promene vlasti mogu brzo da izmene pravila na osnovu kojih su kompanije donosile investicione odluke i gradile međunarodne lance snabdevanja.

On je ocenio da je jedna od ključnih uloga Svetske trgovinske organizacije upravo bila da obezbedi stabilnost i predvidivost trgovinskih pravila, ali da se taj sistem danas suočava sa ozbiljnim izazovima.

Kaliendo je takođe naglasio da je prethodni talas globalizacije doneo značajne ukupne ekonomske koristi, ali i nejednaku raspodelu tih koristi među različitim grupama stanovništva. Zbog toga smatra da će budući model globalizacije nastojati da pomiri efikasnost sa socijalnim i političkim ciljevima.

Zaključak učesnika panela bio je da svet ne ulazi u eru deglobalizacije, već u period redefinisanja globalizacije, u kojem će geopolitički interesi, otpornost ekonomija i pitanja raspodele koristi imati mnogo veću ulogu nego u prethodnim decenijama.